Delo

100 Д Е Л 0 доше ускакати у шанац и тући се кундачки и гушати се са Србима, он онда отвори капију на шанцу, и рече својима: — Спасавајте се, браћо, ко хоће и може! А сам оде на средину свога шанца где му је стајала џебана.. Извади пиштољ иза појаса, потпраши га поново, па стаде разгледати шта около бива. Срби су били пометени у свима шанчевима; око Стевана су се гушили и падали, мртви и рањени,. и Срби и Турци. Стеван погледа још једном на лепи Ниш, погледа у небо, спусти очи па оно својих другова, који се још очајнички бораху око њега, и, кад врази са свих страна густим гомилама приступише к њему, Синђелић свој пиштољ скреса у џебану! Страховити пуцањ потресе сву околину; густи облак дима обузе сав шанац, а оно Срба што је било у шанцу са Стеваном, и Турци, који су на њих нападали сви — одлетеше у ваздух!... Тако је свршио свој живот соко чегарски, војвода ресавски, Стеван Синђелић, 19. маја 1809. године... Слава чегрском соколу до века!“.. .* Тако је завршио живот војвода Синђелић. Таква је била та страховита катастрофа чегарска. Изабравши себи и својима гроб у ваздуху, што је одиста реткост у историји човечанства, умро је — погинуо је славном али мученичком смрћу велики Србин, велики човек Стеван Синђелић!... Кад су приликом прославе стогодишњице све новине у Србији величале Синђелића доносећи разне чланке, подлистке, посвете, песме и т. д. да би се одужили сенима погинулих,. „Београдске Новине“ донеле су у свом 135 броју од 19. маја 1909. „имена изгинулих Срба у борби на Каменици-Чегру“. То је објављено према подацима, које је 1869. године скуиио Сава М. Петковић, ондашњи ученик IV разреда богословије у Београду а сада парох ћићевачке парохије. \У томе чланку или боље рећи читуљи, што га је свакако и писао сам парох Петковић, вели се: „Грех је, што се свима јунацима са Чегра не знају имена и тек смо добротом неких пријатеља сазнали за ова имена изгинулих Срба у боју на Каменици (Чегар) 19. маја 1809, године из Ћићевца, округа алексиначког: 11 Номеник, стр. 650—651.