Delo

114 Д Е Л 0 Па лепша од најлепших — којом се повлачи разлика између турског појма о јунаштву и појма Мићуновића „Он је хајдук робља везанога, „Ја сам хајдук те гоним хајдуке“. Наведимо још једну: (М и ћ у н о в и ћ — X а м з и к а п е т а н у) „Бич сам Божји ја сплетен за тебе, „да се стављаш што си урадио“. Карађорђе! Нема више од једног срећног човечјег века како се ово име уплело у драму српске историје, и већ је по стало тако велико као име каквога митскога јунака, до чијег се времена мора корачати иовише корака оД сто година. Музика самог овог имена као да је нарочитом судбином састављена, како би уливала страх кривима и храброст правима. Пред овим именом мрзну се криви а онијају витештвом прави Фараона источнога пред Ђорђем се мрзну силе; Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле. Карађорђе је један од оних, кији су као и Мићуновић, Богом сплетени бич тиранства. „Карађорђе бич тирјанах!“ Они долазе на земљу као суд Божји, да разлуче пшеницу од кукоља. Они често долазе, да промене вредности, да ток историје окрену, да наличје ствари, које је близу да се уплесниви од таме и влаге, обрну сунцу. Косово је заклонило Српству сунце; оно је учинило „лафе ратарима“; Карађорђе је дошао и окренуо карту, и „лафска срца“ поново су разбуђена, ратари су поново постали лафовпма. „Ево тајна бесмртника! даде Србу сталне1 груди, „од витештва одвикнута у њим’ лафска срца буди!“ „Херој тополски“ својом појавом у једном малом народу чини један изузетак од општега (по Његошу, како многима изгледа) правила, да се само „у великим народима генију гнјездо вије“. Г. д-р Б. Петронијевић наводи још један изузетек, Његоша самог, и тиме још више слаби оно опште правило о „лафу из 1 Не сталне у смислу постојане груди, него сталне, од руског израза сталвноА = челични, дакле: челпчне груди.