Delo

РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА 115 трмена великога".1 Д в а, то је тако малеп број, но ипак тако велики, кад се од ових два један зове Карађорђе а други Његош, да је одиста наш песник ову своју теорију нрилично неаргументисану оставио. Но погледајте, како се прелива мисао песникова: погледајте како се на крају ове величанствене иохвале „Оцу Србпје“ његов песимизам разведрава. Мали по обиму „грмен“ српскога народа јесте један од оних „великих грмена", из кога лавови излазе; Срикиња, која је знала родити веће јунаке од Леониде и Сцеволе, родила је и хероја тонолскога, равног Пожарском. Ако се не може рећи за стари грчки, без сумње се може рећи за римски и руски народ, да они престављају већи грмен од грмена српског; па инак из овога мањега грмена изишли су „лафови“ равни или већи од оних, који су изишли из овпх великих грмена. Стога, на супрот усвојеном коментару Његошеве теорије о хероју, ја налазим, да је јасно као дан, да Његош под „грменом великим“ није замишљао народ велики квантитативно него квалитатпвно. Свима својим делима, којима се слика борба Црногораца с Турцима, Његош је несумњиво утврдио, да „грмен велики" не престављају Турци но Црногорци, т. ј. не преставља величина бројна но величина лична, квалитативна.2 Ј Ф и л о з о ф и ј а у „Г о р с к о м В и ј е н ц у“, ст. 4. 2 Г. Решетар, који је читао автограф „Горског Вијенца“ вели, да су „тамо врло многи стихови по неколико пута исправљани и измењивани“, наравно, руком Његошевом. Те многе коректуре Његошеве могле су допринети. да је понека реч у автографу и погрешно прочитана. Да није тај случај био са реченицом „а л“ у реченици: „ а л’ вптезу тополскоме, etc.? Да не стојп место ал’ — и? Ако би овај случај био, онда тврђење о „витезу тополскоме“ не би етајало као антитеза према општој, претходној поставцп, него, на против, као пример, као доказ исте. Тад би Његошева теорија о генију пмала са свим супротно значење ономе, које јој се придаје, п с којим се г. д-р Б. Петронијевић, с правом, не може да сагласи. Стојилп у автографу а л’ пли и ? Наравно, треба загледати (и то добро загледати) автограф, па моћи дати одговор на ово питање. Но пзван автографа два веома важна разлога говоре у прилог и а против ал'. Један је разлог у очигледној контрадикцији, у коју Његош пада у самој овој посвети Карађорђу, употребљујући у наведеној реченици речицу ал’. Други је разлог у очигледној контрадикцпју, у којој стоји теорија о квантитативно „велпкоме грмену“ са Његошевом вером у српскп народ као „народ једпнствени“. — У прплог квалитативно великог грмена говоре сва дела Његошева, док у прилог квантитативно великог грмена нпшта до речпце а л‘. 8*