Delo

86 Д Е Л 0 случајно буде осуђена у парници. Због тога се треба позвати у заштиту на Протића а претходно узети од њега реч. На основу ових мишљења министар војни је одлучио да се треба позвати у заштиту на Протића. Првостепени суд је решио да се држава може позвати у заштиту на Косту Протића и одобрио обезбеђење тражено на његово имање. Протић се жалио Касационом Суду. У својој жалби вели Протнћ да се оптужује по послу који је извршио као министар војни. Чиновници се према Закону о Чиновницима Грађанског Реда дају под суд по одобрењу надлежног министра. Један министар се не може дати под суд по одобрењу другог министра. По Уставу министри одговарају само Владаоцу и Народној Скупштини и кад тужбе од ових нема, нема ни министарске одговорности. После ове жалбе државни је правобранилац својим актом од 20 децембра 1886 број 2531 одустао од заштите коју је држава тражила. За време напредњачке владе често су се чуле оптужбе против Вукашина Петровића за његову фпнансиску политику ко.ју је раније док је био министар финансија водио. На захтевање радикала, без већег опирања Владе, образован је један одбор од петнаест посланика у који нису хтели радикали да улазе да прегледа рад Вукашина Петровића. Приликом састављања одбора чула су се мишљења да су кривице његове застареле али Петровић је пзЈавио да он пристаје да одговара за свој рад па ма п после десет година. 0 тој ствари одбор је поднео још исте сесије извештај. Одбор у свом извештају поднесеном Скупштини 2 новембра1 утврђује: (1) на основу закона од 15 јуна 1884 и закона од 22 септембра 1875 закључен је зајам 5% ради испате унутрашњег зајма учињеног за време ратовања. Петровић је из 5% зајма исплаћивао спољашње дугове, тако да је унутрашњн дуг остао делимично неисплаћен; (2) Петровић је као министар финансија закључио уговор о монополу дувана који се не слаже са Законом о Монополу Дувана и одбор предлаже да се тај уговор раскине; (3) поједине државне обвезе исплаћиване су пре рока и на тај се начпн држава оштетила. На овај извештај Вукашин Петровић прочитао је свој одговор којим је побијао наводе одбора. У дискусији која је иосле тога настала, Влада се трудила, неенергично, да Петровића одбрани, док га је опозиција оптуживала, али често напоми1 Ibid. стр 644.