Delo

Л Е л 0 92 него и с Готшалкои, Береогаријем, па чак н са патринасијанима н најранпјим јересима у кругу рнмске цркве. — По основпим својпм идејама модерензам ирапада XIX веку. Неоспорна је ствар, да је модерннзам плод незадовољства, изазваног крајностима науке н политике римске цркве у XIX веку. То се најочнтије внди ио сампм декретима рнмских нана, којн су н поред наглашавања везе нзмеђу модернизма и лутеранства, ипак осуђпвали ue Лутерове идеје, него контрарне пдеје XIX века. Тако је папа Григорије XVI осудио 18. септ. 1832. г. „кужну заблуду неумерног слободног мншљења у делима свештеним и грађанскнм44,1 исповедану од модерниста француског Ламенеа, као што је касније — 26. септембра 1835. — осудио Георга Хермеса, бонског теолога и представнпка немачког модернизма, што је „разум узео за главну норму и једино средство познавања надприродппх пстина“.'2 — У 80 тачака свога Syllabus-a Пије IX осудио је заблуде само својега доба.3 Лав XIII осудио је не пдеје Лутерове, него quel mostrnoso impasto, свога времена, che si noma m o d e r a z i o n e, како то вели његов бнограф.4 Кроз историју XIX века модернизам се јавља у разнпм облицима: најпре као протест противу папске политике која је обезобличавала народности (п о л и т и ч к и модернизам); затим — као протест противу недостатака саме богословске науке у латинској цркви (н а у ч н и модернизам); и најзад, — као протест слободне мисли противу целокупног института латинске цркве (практички модернизам). Та три облика сливају се данас у један општи тип, и изазивају тако јаку и темељну кризу, која надмаша све раније кризе у римској цркви.5 1 Gregorii XVI. Encyclica ađversus Lamenuais од 18. септ. 1832. год» 2 Damnatio et prohibitio operum Georgii Hermes per Breve Gregorii XVI 26. септ. 1835. год. 3 P i i IX. Syllabus errorum nostrae aetatis, од 8. дец. 1864. год. 4 C. Bonacina. Storia universale della Chiesa Cattolica durante il Pontificato di Leone XIII. Parte II 1269. pag. Roma, 1903. 5 „Nel corso del secolo XIX — пише A. T o p e — la Chiesa non era mai stata costretta, a difendersi contro assatl piii pericolosi di quello del modernisrao. II moviuiento teologico — politico guidato in Francia dal Lamennais nel 1831. e, dopo il movimento riformista italiano del 1849—1851. — che si riassunse principalmente nel Gioberti, — il movimento dei vecchi cattolici tedeschi orga-