Delo

МОДЕРНИЗАМ 93 С те, хронолошке тачке посмаграња, модернизам је поникао у самом почетку XIX века у Француској и први његов представник био је Н а п о л е о н Б о н а и а р т а. Још као први консул запазио је он да папска иолитика не одговара задацпма нациоиалним, па је у разговорима често називао рнмску курију „старом, зарђалом машнном“, коју би ваљало што ире заменити. Као цар, Наполеон је много пута давао на знање папи Пију VII да je „политика римскога двора могла битп доста добра у прошлим вековима, али да за садашњост ништа не вреди“. За ослабљење те политике уиотребљавао је цар многа и блага и окрутна средства. Карактеристичан је у овом погледу такозвани царски катихизпс од 1806. годнне, којим је Наполеон покушао да присвоји себи право, које у рпмокатоличким земљама нрииада само папи. У иетој заповеди тога катихизиса стоји овакав став, за који веле да је састављеп самим Наполеоном: „Питање. — Зашто смо дужни вршити обавезе ирема нашем цару? „Одговор: — Прво зато, што је Бог, који ствара државе и дели их по Своме благовољењу, обилато наградио Својим дарпма нашега цара и у рату и у миру; што га је учинио властелином над нама и служитељем Божије силе, и — што га је учинио Својим обличјем па земљи. Одавати част и службу нашем цару псто је, што и одавати част и службу самоме Госиоду Богу“.х Да ли је Наполеон дошао на мисао самообожавања још иод свежим утисцима велике револуције, која је многе обожила и оборила, или — по размпшљању о иредлогу енглескога тајног изасланнка Марсерија, који му је предложио4 у име Енглеске, да се од Рима одвоји и створи нову религију у Француској, nizzati dal Dollinger, prima e dopo il Concilio Vaticano del 1870. furono bensl formidabili per il loro contenuto, ma nessuno di essi fu tanto radicalmente rivoluzionario quanto Г attuale modernismo“ (Cattolicismo e modernismo in „Согriere della Sera“ 18. септ. 1907.). Још већи значај прпписује модернистичком конфликту с рпмском црквом Карло Хол: „In der katholischen Kirche — пише он — ist ein innerer Konflikt ausgebrochen, der an grundsatzlicher Scharfe alle Krisen friiherer Jahrhunderte, von der Reformation abgesehen, hinter sich lasst“. (M o d e rn i s m u s, 3. s.). 1 Лопухинг. Исторш хрпсиапскоа церкви вђ XIX в^кђ. 112 стр.