Delo

94 д ti Л o која би била сасвим Нанолеопова,1 — то се не зна; али се зна, да је Иаполеоп стално и одлучно ратовао противу папске полнтпке п папског прпматства, које је већ нашло било за се места и у нолнтицн римокатоличкнх држава. Кад би се подвргли марљнвој аналнзи узроци Нанолеонова сукоба и борбе с рпмском куријом, нашла би се по среди супротност слободе и ауторитета, развијена и нзведена до крајннх граппца. — Шта је, дакле, хтео Нанолеон? — Потиупу слободу од иаиског ауторнтета, п то, како у сверп политичкој, тако и у свери чпсто црквеној. У том цпљу ou је смерао пре свега да строго разграничи светску и духовну власт, па затим да створи пацпоналиу цркву, незавнспу од Рнма по уиравн, и најзад, ако се с тпм не успе, да разруши црквени центар у Риму н раселн из њега црквено представништво. Сасвим супротно пнсцима, који у одношајима Наполеоновнм с Рпмом не виде овога плана него само случајности, ја бих могао навести безброј доказа из исторнје тнх одношаја, алп би ме то удаљило од предмета, зато ћу навести само неколпке, п то најизразитпје. Тако нпр. да је Наиолеон тежио р а зграничењу светске и духовне власти то се види из овога факта. У марту 1811. године цар је са епископима и члановима црквенога Савета претресао нитање о паиском ауторитету. У разговору обрати се ученоме абату Етегу с питањем шта он мисли о ауторитету папе? — „Сире, одговори абат, ја ке могу за ову тачку имати друго мишљење до оно, што се у катихизису по вашој команди учи по свима црквама, а то је: даје папа глава цркве и замењеник Исуса Христа“. — „Нећу спорнти духовну власт папи, одврати Наполен, јер је та власт примљена од Христа; али Христос му није дао светску власт, него Карло Велики, а ја сам Карлов насљедник, и зато хоћу да је одузмем, јер се паиа њом не користи како ваља и она му смета да упражњава своје духовне дужности".2 Тежњу застварање националне, одРима независне цркве, Наполеон је изразио још 1801. кардиналу Херкулу Консалви, при неуспеху једног предлога конкордата, 1 Rohrbacher. Storia universale della Chiesa Cattolica, Volum. XV, 162, 163. pp. 2 Artaud di Montor. Storia della vita e del Pontificato di Pio VII, trad. italiana, Milano 1845. Ed. IV. Volum. III, 18. p.