Delo

М ОДБРНИЗА М 99 'савести и религије, који вас срамоте; борите се за духовно и телесно благо својих суграђана, и од тога he бити благо и вама и народу!“ 1 Многобројне општине одвојише се од Рима и образоваше немачко-католичку цркву, у марту 1845. г. Али у општинама беше разорних елемената, који не знадоше граница у норицању папства, и — оне се не могоше оградити од тих елемената. Ila место вере, чисте од празноверица, дође најсуровији рационализам, који уништи сав иокрет 1848. год.2 3 *Борба за установу независних народних цркава чини прву ■фазу у развићу модернизма, и ова се може назвати п о л и т и ч■к и м м о д е р н и з м о м. За том борбом јавља се у Немачкој нов иокрет иротиву недостатака саме богословске науке у латинској цркви. Он уводи модернизам у нову фазу историског живота, која се може назвати н а у ч н и м м о д е р н и з м о м. Покрету су претходили радови неколицине учених богослова, који су се подухватили били ,да латинско богословље очисте од нредрасуда, да га приближе резултатима сувремене науке, да га изједначе но важности с другим наукама, како би богословска мисао и хришћанска истина добили више животне силе. — У низу таквих радника светле имена: Хермеса (f 1830 г.) знаменитог бонског богослова, ■Франца Б о а д е р а (f 1841 г.) и Антона Гинтера (f 1863 г.). Њихово предузеће нрихватише и многи други гласовити научњаци. као што су: Адам Мелер (f 1838 г.), Хефеле бискуп ротенбуршки (f 1893 г.), Игњат Делингер (f 1889 г.), Кле, Кун, ■Фрохшамер, Дреј, Штауденмајер и др. То беху оснивачи и вође такозваног „либералног католицизма у Немачкој“. Ови посебни покушаји у правцу модернирања латинске теологије појачани су 1863. г. конгресом учених теолога у Минхену, који је дао и програм за реформу римокатоличке науке.8 Нови научни нокрет изазвао је велику узрујаност у латинској цркви. Рим и немачки језуити притиском пооштрише борбу али и омаловажише тешко стечену репутацпју новог немачког богословља. 1 Лопухинг,. Ор. cit. стр. 212. 2 Сличан покрет иојавио се 1842. год. у Белгији, али је остао без икаквих носљедица. 3Holl. Modernismus, 7. s. — Balan. Storia dela Chiesa Cattolica • dall anno 1846. sino ai giorni nostri. Torino 1891. Vol. II, 487. p. Edit. IV.