Delo

100 Д Е Л 0 Промена на папском престолу није нп у колико утнцала на иоправку ствари. За паиом Грнгоријем XVI, који је „својим поданицима дао мпр без спокојства, сан без окрепљења п круну без управе,“ дошао је ратоборнп иапа Пије IX. — Првн је игнорисао покрет н осудио Хермеса као човека. „којп се увек учи, а ннкако не долази позеању нстине;"1 други је мрачно нроцеценио иокрет, н изјавио да сурову науку нових учитеља по Немачкој не може толерпрати никојим начином, јер ова пе гражи пстнну, не култивира н пе осветљује људскн разум.2 Али се нпје застало на тим изјавама. На измаку 1864 г. Иије IX предложи кардиналској колегији да је иотреба анатемпсати „жалосно наслеђе француске револуције“, под којимје он разумевао све нове покрете у области науке и живота. 8. децембра исте годнпе изађе познатп С и л а б у с:5 Пија IX. Другн одељак овога иаиског декрета4 посвећен је немачким модернпстима, јер анатемнше све оне који разум узднжу у делима вере (чл. VIII), којп исповедају да декретп апостолске сголнце ометају слободан напредак науке (чл. XII) и којн говоре да метод и начела схоластичке науке нису у хармонијп с потребама времена п научним прогресом (чл. XIII). У европским државама Сулабус је изазвао силно негодовање. Беше то анатема на слободу науке, речи, савести, на нокушаје еманциповања светске власти од духовне. И зато се дигоше преставници пауке, штампе и држава, као један, противу Силабуса. Особито силно незадовољство захвати Игалију п на чело покрета стадоше: Алексапдар Исаија, Паеаљија, Вито Ређпо. Цезар Канту, Вартоломеј де Риналдис, са изјавом, да је „Силабусом црква објавила најокрутнији рат противу силе људскога разума“. Разви се на све стране опака литерарна и журналистичка борба, у сред које би сазван ватпкански Сабор (8. дец. 1869. г.). Модернизам јеудвамаха претрпео јаке поразе од Сабора. Најпре 24. апрпла 1870. г. кад су донесени канони De Fide et Ratione, по којима се светске науке двоје од науке откривене 1 D а га n а t i о G. Hermes per Breve Grerorii XVI. 26. септ.. 1835. год. 2 Писмо Ппја IX минхенском архиепископу од 11. децембра 1862. г. Balan. Ор. cit. Vol. II. 483. р. 3 Рii IX. Syllabus errorum nostrae aetatis уДевцингера: Enchiridion symbolorum, Edit. VII. Wirceburgi 1895. г. 4 Rationalismus moderatus § II. 377—8. pp.