Delo

106 д к л о цима; али се тим нре раетурно по Италији, Француекој, Немачкој п Енглеској п постао једиом врстом програма модернистичког за све крајеве, н ако је он у стварн нре реплика на енцнклику Pascendi, него програм. * Трп је иуне годпне протекло од времена кад ее модернизам одредно према римској цркви. Неуморљива борба тече н данас, утврђују!ш радикални контраст између цркве н модернизма. Она за сад само етавља на теразије силе нротивника. Јако иадау очи анонимноет на страни модерниста, а она је рђава препорука, како вели Хол, за оне, који се за религију борн.1 11 Шта је модернпзам сам но себи то се може познати само нроучавањем његове суштине. Суштина његова разматра се данас у главном са два сунротна гледишта, која нам дају контрарне резултате. По једном од ових гледишта модернизам је срж и сок свију јереси, синтеза вековних заблуда, врста најопаснијег рацнонализма по Христову цркву, пут чистом атеизму.2 По другом гледишту, модернизам је симпатична појава, која тежи да очисти истинити католицизам од исторпскога наслојавања, да га примири са сувременом културом п науком. Он за сад тражи божански елеменат у религији, заваљеној измишљотинама средњевековне мисли, н установима паиског куријализма. Он хоће да врати нрави идеал цркве после дугога перегринс/гва данашњем времену н да цркву учини чуварицом душа, да је надахне духом братства и мира.3 По овим појмовима ми не можемо ценнти модервизам, јер њих истичу заинтересоване стране: папство и модерннсти. Ако ли се обратимо незаинтересованим писцима о новом покрету на западу, наћи ћемо да ови, или прејудицирају суд времена о модернизму, или падају у крајностп оитимизма и песимизма у процењнвању те појаве. Тако нпр. Тр ој и ц к и, налази, да модернистички нокрет може бити одобрен од источне1 К. Н о 11. Modernisraus, 48. s. 2 Encycl. Pascendi §. VII, etc. 3 II Prograrama, 143, 144, pp.