Delo

МОДЕРНИЗЛМ 107 цркве, и да је могућно шта више говорпти о зближењу модернизма и Православља.1 Четвериков узима модернисте у заштиту од енциклике Pascendi и наводи, како они не поричу надприродни елеменат у религији, нити имају какве везе с протестанством и рационализмом; него се јављају као иротест противу недостатака куријализма, а са задатком, да примире католицизам са сувремепом науком, прожетом пдејом еволуционизма.2 Керенски изводи, да се модернизам сложио нод несумљивим утицајем ричлијанског богословља — рационализма — који се онажа у свима основним богословским ногледима модерннста : — на суштину религије, на хрпшћански догмат, на надприродни карактер религије хришћанске.3 Ове последње потврде побпја Хол изјавом, да су модернисти далеко од протестанства и рационализма и да се онп налазе у заблуди односно извора и принципа познања.4 А. Торе налазп да модернизам у својим основама и по свом логичком процесу није обновљење католицизма, него насупрот; религиозна трансформација, која долази до негације римског католицизма.5 Али сва ова и оваква суђења имају карактер личног, субјективног погледа на ствар. 0 модернизму може се данас до бескоиачности говорити и р r о и с о n t r а, и свако ће гледиште наћи за се повреде у списима модерниста. Но то баш и показује да се о модернизму још не може говорити поуздано, а још мање дати каква општа оцена, што би захватала све фракције новога покрета. Модернизам је још у развоју, још несређен. У њему ври н превпре многа здрава и заблудна мисао. Кад превре — ноказаће се ираво његово обличје. Талијански су модернисти, истина, изашли са такозваним „нрограмом модерниста", али је тај састав још далеко од тога да се назове нрограмом, у нравом смислу те речи. Сами саставиоци тога списа називају га „ренликом“, „одговором на 1 Соединепје церквеи и модернизмБ (СтранникЂ i908., 5.). 2 Религ. модернизмБ на ЗападК (Грудн, 1908, VI, 329 3 Римокат. модерн. (Btpa и Разумт., 1910. XXII, 429. 4 Modernismus, 47. s. 5 Cattolicismo е modernismo (Corr. d. Sera 18. септ. 1907.).