Delo

108 Д Е Л 0 енциклнку Pascendi"1 п ou је у ствари: онровржење појединпх. алн не свпју теоретских ставова споменуте енциклике,2 и негатнвно опредељење модерннама према папству. Тај аадатак сипса пзводно се полемички, искључујући повитнвно определење присталица новога покрета. Иа тзванога програма модернпста ми знамо толико : да се модернизам п панство не мире; знамо игга све модернизам ннје. али не знамо све шта он јесте у стварп. Поред празнина у систему, при оскудицн нозитпвиог одређпвања, н очитнм нејасностима текста програмнога, прп аноннмности писаца п оскудицн факта да је II Programma dei Modernisti јавно примљена од свпх модернистичкнх фракцнја, ми немамо права прииисивати овом спис.у значај, који он нема ни ио садржинн ни по форми. Оскуднца познтивнога програма с једне, а неодређеност оиштег облика модернпзма с друге стране, чине, да се данас не може дати правнлна оцена о њему. Обележја појединих група мњ немамо права чнннти оиштим обележјем целокупнога модернпзма. Према томе ми морамо одбацпти тврђење, да се „сви модернистн слажу у начелу, да религија обухвати само практичну страну човекова живота“,3 а тако исто и гледиште, да је „модерннзам исто тако далек од нротестанства, као и од званичне римокатоличке релпгиозне системе".4 Модернизам у целини још нема на себи одличије потпунога рационалистичког адогматизма, да би се начело практичне религије утврдило, н ми држимо да је због тога прерано подозревати, да модернизам хоће такву религију, која обухвата само практичну страну човекова живота, Исто тако прерано је изјављивати, да је модернизам исто тако далеко од протестантства, као и од рпмокатоличког система, јер се он још нпје довољно одредио ни према римском систему, с којим борбу води; нрема протестантству пак одређивање није ни покушано. По моме, можда и ненравилном схватању, научни модернизам данас не представља једноставну и одређену науку. Он 1 II Prograrama, 1, 8. рр. 2 „Мп не можемо — пишу модернисти — у нашем одговору сљедити реду предмета у акту првосвештеничком, него ћемо овде дискутовати теорије које енциклика нама приписује“. II Programma § I, 17 р. 3 KepeHCKiž (Вћра и Р. XXI, 285. стр.). * Четвериковч> (ТрудБ1, 322. стр.).