Delo

ГОСПОЂО, МУЖ ВАС ЧЕКА. . . li6 тому расположењу, гледајући тупо у тањир супе како се хлади и стине као његова душа, младост и живот... И то пајвише и најбрже осети момак Милосав што прпслуживаше његов сто. Он у вишем офпциру зажали машкарца. Одмах притрча кроз дворану, зађе на ону страну где је поток и шума, па грмн.у као топлички нандур: — Госпођо, муж вас чека!.. После вечере. У сали за свирање одабрани круг младежи. Окружили клавнр, свирају и певају; у међувремену нријатне шале, мала расправљања и шетње. Као у бањи где се и туђинци зближе, али опет озбиљно пазе на такт и уљудност. Она беше на крају са три гардиска официра, разме* ћућп се и хохочући као каква полусветска кокота. Они јој беху донели колача и мољаху је да пође у друго одељење, да не би свет приметио те слаткише, Она, наиротив, покретом тржишне жене развали пакет и ускликпу као да је тамо нашла брилнјанте, хотећп да заголица женску сујету и завист осталих дама. Али чим ово учини, иође у собу где је билијар и где обично у ово време нема никога. Уз потресни кикот, што одмах настаде, почеше се јести колачи. А муж стојаше у другом углу у огртачу са витешком мином на лицу као човек што се тобож заклео да се ни у најтежем тренутку не заборави бити увек само џентлменом. Он се чињаше како слуша музику, кад споља дотрча неки малншан, сав зајапурен. — Мама, — поче он нредишући: — ете, овај, код бплијара грле се!.. Пренеражена мама скочи да му затвори уста, сва застиђена што њен синчић уме и може овакве ствари да уочи и да их приповеда. Муж се за часак заборави и пљуну од неке гадљивости, па се прибра, нође к соби где је билијар, куцну на врата, отвори нх, даде мали полупоклон, па и сам верујући да јој као није муж, којега он дубоко жаљаше, уљудно рече: — Госпођо, муж вас чека!.. Врњци, 1910. Гр. Божовић.

8*