Delo

ИСЕЉАВАЊЕ МУСЛОМАНА ИЗ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ —- G. G r а v i е r llpe трп и iio столећа, у време турског завојевања, Босоа и Херцеговина биле су насељеое искључиво српским становништвом, све хрпшћанима, које је живело под феудалннм уређењем. Пзузетно од осталих случајева, велики део овнх Словена иређе у Ислам. То је особита био случај са властелом, поседннцима, који могоше па овај начин сачувати имање и положај; онп створише тада повлашћен сталеж мусломанских Срба, који се одржао за све 'време турске владавине. Захваљујући своме ноложају на крајевима отоманског царства, усрдности са којом исповедаху своју веру npeo6paheuiix отпадннка, изврсној нотпорп што су је пружали турској војсци, они још увећаше своје повластице, те су врло често уживали нраву и стварну самоуправу. На супрот томе, онп Срби што су остали као нравославни или католици беху потиснути на сасвим ниже положаје: то су били „кмети“, врста робова који обрађиваху туђу земљу, који су били принуђенн да кулуче и да сносе тешке намете у природним производима. Аустријска окупација Босне и Херцеговине није донела нпкакве битне промене феудалном уређењу: од тридесет година на овамо судбпна кмета се погоршала. Аустрија је спочетка гледала да прпдобије мусломане и да створи себп међу њима одану странку, илн бар неутралну, сличну странцн чешкога племства у Чешкој. У њихову је корнст она и протумачила и допунила турске законе односно кмета. Ипак, захваљујућн новом уређењу мира и безбедности, становништво се нагло умпожило, и у погледу рађања и у погледу досељавања. Цена слободне земље је постала двапут већа од цене феудалне земље. Властела, аге и бегови, чпје имовно