Delo

4*28 Д Е Л 0 траком навадн једву четвороструко савијену хартпјицу и прулсн је том човеку. — Пзволите своје пнсмо, Прована, п збогом — рече му она одлучно, па му окрену леђа и пође. — Та, дона Марпја, ue нднте, не пдите! Чујге ме, када сте већ дошли. Ствар је озбпљна! — Збогом, збогом, Прована! — нонављала је oua, дошавшн већ до главне капије. — За пме божје, не пднте! Тиче се једне веома важне стварп — и глас му је дрхтао од узбуђења. Дона Марија га оштро погледа, ногледом који је проницао. 'Ђанп Прована, човек у четрдесетпм годннама, чије лице беше доста лепо, алн без нзраза, као да је био срдачно тронут. Монокл му је испао пз очне дуиље, а он мало побледео. Узбуђено је завртао своје црне и танке бркове, а усне, које су остале свеже, -нремда је био у годпнама, као да су једва задржавале бујицу од речи. Никада још није дона Марија тако видела Ђана Провану, човека, коју је мерио сваки свој покрет, сваку своју реч, био више скептичар, више хладан, а нпкако узбуђен, једном речју, обичан тип потпуног витеза, цоји се од детињства навикао на исправност, који се презрењем ограђује од ствари и људи, парочито од оних ствари, које не разуме, и оних људи, које не схвата. — Ја. одиста, не знам да бих имала штогод важно од вас чути — промрмља она, вративши се неколико корачаји. — Али ипак, дона Марија, онако је како вам рекох: тиче се вашег добра, које ми је на срцу. — Зашто вам је оно на срцу? Шта се ја вас тичем? — Али ја вас веома поштујем: ја вас волим! — Али ја вас не волим, нити вас поштујем — рече она хладно. — А зашто ме не поштујете? — Зато што сте дволичан човек, Прована. — Дволичност је, доста пута, потребна; она је веома корисна по живот. — То су измислили лаживци. Ишли су напоредо, покрај једног трема, приближуЈући се згради. Ђани Прована ју је радознало и бојажљиво кришом посматрао. Била је расејана и ишла гледајући укочено у неку пенознату тачку, вукући свој мали штит.