Delo

ПОСЛК ОПРОШТАЈА 429— Какве сте ви користи имали од искрености, дона Марија? — промрмља он. — Ви сте изгубили свој добар глас, положај у друштву, породицу. — Ја сам добила слободу и љубав — рече она, поносно усправивши главу. — Али не срећу! — Слободу и љубав — понови она љутито. — Ви сте роб свога ужасног положаја, дона Марија; и нисте поуздани, да вас Марко Фиоре воли — додаде он, готов да рекне све. — Ја сам та, која њега морам волети! — Ви га пе волите, дона Марија; кунем вам се да га не волите. — Ко вам то каже? Ко вам је то рекао? — Кажем ја, јер знам. Кажем вам, јер је нотребно да вам отворим очи, те да видите и себе и Марка Фиоре. — Зашто то чините? Ради чега? У каквом мрачном циљу?' — Једино и само вас ради, дона Марија. — Не може бити. Ви ту радите с рачуном. Ви имате неку намеру. Кажите је одмах. То више волим. Шта сте хтели с овим састанком ? — Да вас убедим, да ви не волите Марка Фиоре и да он не воли вас. — Је ли вас послао он, Марко Фиоре!? — рече она, а глас јој је грчевито дрхтао. Ђани Прована је оклевао неколико тренутака. — Не, нпје он. Ја, ја сам све сам погодио, знам све. Оборене главе, жена је премишљала. Покрај свега гнушања, што јој га је уливао тај разговор с човеком, кога је презирала због његове дволичности, и премда је чула речи, које су је смртно вређале, она га је и даље слушала, као да ју је очарао. Бејаху застали на углу трема, крај једног високог стуба. Нигде пије било никога. — Дона Марија, ви, која сте сушта истина, како можете трпети тај лажни живот? — Лажни живот? — Дакако. Ви варате Марка Фиоре, када му кажете, да га волите, а варате и саму себе. Он вара вас: та љубав је умрла; живела је предуго. — Колико мислите ви, који хоћете да се нешто разумете у