Delo

430 Д Е Л 0 љубави, да траје страст? Ile бн ли мн, може битп, то могли изразптп у бројевима? — Дакако, страст траје од шест месеца до годину дана; љубав од једне до две годнне. Вн већ више од годину дана живпте од лажи. 0 дона Марија, раскините тај оков. — Хоћете ли да убијемо ту љубав? — рече она као у шали, а глас јој беше пун једа. — Морате да је убпјете, морате да је убијете! — А ја с њом заједно да се спалим на ломачи, као она малабарска удовнца? — настави она још нодругљивпје и огорченије. — Ви морате живети и бити срећни? — С вама, је ли? С Ђани Прованом? — С дрзгим неким — рече он тихим гласом, гледајућије лспод ока. — С ким? — С Емилијом Гваском — усуди се он изговорити. — Да нисте више изустили такве дрскости! — рече она стегнутих зуба. Наступило је језовито ћутање. Сунце је већ обасјавало половину тога простог врта, дуж шимшира и ружа. Из џбунова се овда онда разлегао птичји цвркут. — То вас он шаље, Прована? — понови она суровим гласом, који је био пун гнева. — Не шаље ме, али ја сам ипак дошао. Дона Марија, зар вам се мили и даље живети изван закона, изван морала, изван друштва, када више немате оног великог разлога, који вас је на то гонио? Зар хоћете да и даље жртвујете свој образ, своје достојанство, своје име, не љубави, него њеној сенци? Где вам је накнада за све оно ппо сте изгубили? Где су вам награде у уживањнма и награде у осећањима за све оно што сте одбацили и оставили? Ко ће вас наградити за оно ваше одрицање себе саме? Ви сте дали све и дајете све. А ваш је живот празан, ваша је душа празна! Зашто ли га је тако пажљиво слушала, не прекидајући га, не противећи се? Зашто ли није плануо њен понос, зашто није устао против тога каквим криком? Ђани Прована, тај иначе хладни, промишљени човек, човек увек испуњен сумњом, беше на том необичном месту, у то необично доба, пао у неку говорничку ватру, а она, која је у њ сумњала, која га је сматрала