Delo

ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 431 као удворицу и гшдлаца, слушала га је, а грчеви, од бола и гнева, обузимали су јој лице. — Дона Марија, ви сте имали одважности, да увредите и оставите свога мужа, који вам није ништа на жао учинио, јер нисте хтели живети у обмани и неверству; имајте по други пут одважности, која је достојна вас, да побегнете од Марка Фиоре, кога не волите више, који вас не воли више! Оставите ту кућу, у којој живите у тешкој и мучној самоћи, вратите се у свет, вратите се у друштво, будите жена и госпођа, поштована, уважавана, као што то заслужујете, својом лепотом, својом великом душом. — Да бих била то што ви велите, Прована, — одговори она јасно и разговетно, суровим гласом — морала бих се вратити свом мужу? — Морали би се вратити. — PI он би ме зар примио? — Примио би вас. — Заборавио би све? — Опростио би вам све. — Зар после трогодишњег јавног скандала, заједничког живота с Марком Фиоре, у истом граду, пред његовим очима, зар после свега тога би учинио то мој муж? — Учинио би, јер верује у закон опроштаја. — Премда зна, да га ја не волим? — Нремда то врло добро зна. — Да га нећу волети никада више? — Ко то може рећи? — Ја’ — узвикну она. — Нећу га волети нпкада, и он то зна. — II покрај свега тога он жели да вам опрости и да вам врати све оно што сте изгубили у својој страсти. — Зашто он то чини? — Зато што је добар. — Има много добрих људи, који то не бп никада учпнили! — Зато што је много патио и много штошта разумео. — Какве везе имају његове натње с мојима? — Жали вас, јер види ваше болове. — Само то, што ме жалп, не би га могло покренути на тај корак, Прована. — Воли вас — рече, напослетку, Ђани Прована. *