Delo

б МИНИСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ 19 Међутим кад је реч о конструисању једнога corpus-a delicti који указује на то кад има кривичне одговорности а кад нема, онда се не смеју уносити у њега и такви случајеви који су, као дух Устава, потпуно неодређени и који у многоме зависе од субјективног схватања. И само питање кад једно чињење или нечињење нредставља уставну повреду врло је тешко решити, па је неполитички отежавати га уношењем у corpus-a delicti повреде Устава и једну тако неодређену ствар као што је повреда духа Устава. Повреду Устава може извршити (1) Краљ, (2) министри и (3) Краљ и миеистри заједно. По Уставу Краљ је неодговорап; међутим сматра се да цела егзекутива изводи своју власт из Краљеве власти. Министри, као шефови егзекутиве, изводе своју власт из Краљеве власти, али у своме кругу надлежности раде независно од Краља. Међутим постоје извесни акти које Устав и Наконодавац сматрају за толико важне да их не треба оставити министрима, делегатима Краљеве власти, већ да их треба ставпти у личне Краљеве атрибуције. Те лпчне Краљеве атрибуције Краљ вршп указима. И ако су укази, иравно, лични владаочеви акти, ипак је усвојено да треба да буду од министра премапотписани, зато, што је потребно да неко за њнх узме одговорност. По Уставу, члан 135, Краљеви су акти писмени, и министри их премапотписују тако да Краљеви акти без министарског преманотписа не важе. И ако Краљ не може иредузети ниједан скоро управни акт без министра, ипак је могућно да Краљ, на супрот Уставу и закону, изда један акт за који Устав и закон захтевају министров премапотпис. Један акт, који би Краљ издао сам, који би ишао на то да се изврши извесна Уставна повреда, с једног стриктно правног гледишта, био би ништав. Међутим у пракси бивало је случајева да Краљ једнострано, без министарских нремапотписа, изврши укидање Устава, да то укидања добије једну материалну санкцију, да важи. Несумњиво да је потребно да се уставност заштити од случајева кад и Краљ сам повреди Устав, с једне стране издајући указ без министарског премапотписа, дакле формалном страном свога акта, и с друге стране садржином свога акта, наређујући нешто што је противно Уставу, дакле материалном страном страном свога акта. Да се уставност заштити од таквих Краљевих аката врлојетешко наћи средства. Једно средство, чпја