Delo

ЗАРОБЉЕНИ ЦАРЕВИЋ. 377 ћаји. Али како ту помоћи? Како да се покаже достојним тога поверења. Адела је ноштовала у учитељу човека у пуном смислу речи. „Буди сада мудар н помози!“ говорила му је савест „Јесте ли ви на чисто са собом? — питао је озбиљно. „На чисто — ви ме вређате таким питањем! Реците ми пскрено, за каквог човека ви држите Рудињија, али искрено!“ „Ја га сматрам за човека празне главе, каквих је, жалибоже, у нас пуно. Ветропир, полуобразован, а у глави сама плева“. „Јест, плева, сама плева, и ако се из далека жути, те би човек помислио да је злато — али из врло велике даљине“. „А шта сте му одговорили, ако смем пптати?“ „Одговор сам одложпла до недеље. Данас је, хвала Богу, тек понедељак!“ Дрењовски се замислио. У њему се породио осећај освете за безбројне увреде, које је нодносио од оних људи, код-којих. се хранио и од њихова друштва. А Рудињи је био баш згодан медијум, на коме се могао светити за многе претрпљене увреде, које је понекад чуо и из самих медних уста Аделинпх. „Ја знам само један излаз из тога ливиринта,“ додаде напослетку, „а то је, да се ствар тако удеси, да он вама откаже пријатељство, а не ви њему“. „Други начин не знате? Онда сам изгубила битку. Он је луд за мном и све ће учнинити за моју љубав!“ „Умете ли пркосити?“ „Па онда?“ „Постаните панслависткпњом, и ја вам јемчим, да ће се та страшна ватра г. Рудињија претворити у живи лед“. Адела је приковала свој радознали поглед на учитеља и њему је срце играло од радости. Наставио је тихо: „За три недеље ће бпти избори за жупанпју. Рудињи се тражи за главног бележника, после чега долази поджуианство или посланички мандат. Ви се држите том приликом као нрава Словенка — глас о томе блеснуће као муња — и Рудињи ће морати напустити или вас или каријеру. Верујте ми, ја познајем нашу господу, за њих је жупанија „земља обећана“, и за звање у жупанији и с њиме скопчаном титулом жртвоваће и прадедовску земљу, нарочито ако је још спојено и са платом. Због њега ће заборавитп и оца и одрећи се нмена свога. А камо ли да љубав неће прегорети? Шта мислите, да је љубав таког