Delo

378 Д Е Л 0 једног Руднњија дубока? Зар мнслпте да таки џентрија може љубпти нз свег срца, стално, неиоколебиво? Ја мислим да ue“. Адела се замислила. Сутра дан је дочекала учитеља весела, расположена. „Г. нрофесоре, можете отночети предавања, да ме спремнте за чудну улогу. Ја сам се решила“. IV Дрењовски је био знаменитим учитељем ианславизма, а Адела, од природе оштроумна, још знаменитијом ученнцом. Од колевке су васпптали у њој мржњу према свему што је словенско, као што је обнчај код наших „госиодских" нородица. Алп у првом реду њен здрави смисао нрема свему леиом и разумпом, а друго, тежња да се на леп начин отресе просиоца кога није волела, осладило јој је пилулу, коју јој је пружао туђпн. Дрењовски јој је с великим жаром говорно о Словенству, његовим надама, тежњама и будућности. Живим бојама сликао јој је патње јужних Словена под Турцима, њихове јуначке борбе по црногорским и херцеговачким врлетима. Ганутљиво јој је јадао душевну беду словачког народа и своја нарнцања зачињавао цитатима из Сладковића и Колара. Затим јој је прочнтао у немачком преводу „Кавкаског заточеника“ и увео је у пламениту појезију Пушкинову. И сама Марта, која је слушала читање, узвикнула је на крају „Grottlich!“ Једном речју откривао јој је сасвим нов свет. С почетка је гледала на речитог учитеља с неразумевањем. Величина словевског племена, у чијим пространим границама живи морски пас и тигар, расте исландска маховина и палма, дижу се горе и шуми море, била је за њу нова земља. До краја недеље била је доста добро спремљена за своју улогу. Умела је чисто изговорити: „Как паживајеће“ и „здравствујће,“ а сем тога је научила некоје строфе из Пушкина на изуст. У суботу у вече се састала са Дрењовским на веранди. „Ипак стрепим од сутрашњег дана, бојим се да се не збуним у улози“. Он је тешио: „Само смело госпођице! Помислите да ћете спречити трима странкама велику несрећу: ирво и прво родитељима, друго себи, и ватреноме љубавнику. Он ће се брзо утешити и потражити себи равну незнатну, обичну душу, такођер са новцима. Ваши родитељи неће узимати озбиљно читаву ствар,