Delo

380 Д Е Л 0 Адела је значајио погледала Дрељовскога, да је овај н нехотпце загњурно главу у новпне. „Док му Скобељев п Тотлебен не запрже чорбу“, — упаде у реч Адела, поцрвенившп до ушпју. „Гле, гле, правп стратег\“ — смејао се отац. Његов брат се нарогушио. „Да и ти не симпатпшеш са варварпма?" — нромрмља, бацпвши преко ограде догорелу цигарет.у. „Не чпко, него са јуначннм пародом који пролева своју драгоцену крв за слободу своје н наше браће“. Рудињн се смешкао у педоумици. Речн девојчине држао је за сатиру. „Не, не, г. Рудињи, то није смешно ! Турци кољу кукавни српскп народ ево већ пет стотина година. Па шта су учинилп у њихову одбрану Епглезн, Немци — и ваши внтешки Мађари? У најновије време ирнређују бакљаде тпм крвницнма. Једини Рус, варварип, као што ви велите, узео је на себе улогу милостпвог Самарнћаннна; с тога као женска, не могу симпатисати са другим, него само с руским народом“. Обојпца Калњицких се запањили од чуда, Марта је узвикнула слабим гласом: „Еаи de Cologne!“ а Рудињи је пребледео као зид. „Г. Рудињи се уме изврсно претварати! Пре недељу дана, тамо на обали Ваге, био је потпуно мога мишљења!“ — рече Адела злобним тоном. „Госпођица Адела се шали!“ — упаде јој у реч усиљено Коломан Рудињн. „Прошчајће господа!“ — кликну весело Адела и одјури у своју собу. Мати јој је хтела за њом, али је муж задржа. „Оставималу лудицу, зар не познајеш њену несташну шалу?“ У том се зачуше из салона звуци пнјана: „Хеј словенп!“ Запрепашћеност друштва још се више појачала. Дрењовски је пребледео и очекивао општи нападај. Али пренераженост и забуна у друштву толико су овладали, да нико није ни мислио на њега. Калњицки је отпшао у салон за ћерком. — Шта то радпш, Адела? Какво је то понашање? Престани са том опасном аријом!“ „Добро, драги оче, кад вам се не допада; али за она два господина тамо на пољу имамјош нешто при руци.И поче снажннм акордима свирати „Боже царја храни!“