Delo

КАУЗАЛНО ТУМАЧЕЊЕ ЖИВОТИЊСКЕ ОРГАНПЗАЦИЈЕ 391 и видети да ли he и даље сачувати свој ранији карактер или he нроменитп свој правац развића под утицајем нове средине. Можемо учипити лабавијом везу између појединих делова, тако да наступи поремећај у њиховом узајамном утицају. Можемо, најзад и овде дејствовати хемијским и физичким средствима на цео организам или неке његове делове, и ове оиите модификовати на најразличније начине. Ово што сам овде укратко поменуо чини омиљену главу испитивања које се зове, у ужем смислу те речи, физиологија развића.1 Високопоштовани зборе, Видели смо, како је Зоологпја, у току последњих 50 годпна, претрпела дубоке промене, како су се уз задатке описа животиња и систематике придружили новп проблеми и како они добивају све већи значај, ти проблеми чије нам решење отвара пут да узрочно можемо протумачити механику постања животињских облика. Остаје ми сада само још да покажем, како је Зоологија, у истој мери у којој се развијала из једне описне науке у једну науку која тумачи појаве, остаје ми да покажем, 1 * * * У1 Говорећи о покушајима да се организација животиње иротумачи, ја, сам разликовао два правца: морфолошки који се може назвати п исторпјским и којп се оснива на чињеницама из Анатомије, из Ембриологије, Палеонтологије и жпвотињске Географије, и на физиолошки правац који је увео у биологију експерименат и тачне математичке методе. Ова је подела неприродна, јер се оба правца међусобно потпомажу п допуњавају. Представници Фпзиологије развића заборављају, кад о Морфологпјп говоре с презпрањем, да је Морфологија припремила земљиште њиховим властитим истраживањима и да им је она поставила једну масу проблема. С друге стране опет, Физиологија развића је позвана да створи поуздане подлоге за морфолошкоисторијско посматрање. Десцедентна теорија, у своме тумачењу, оперише појавама вариабилитета, наслеђа и прплагођавања спољашњем свету, па било да се ово прилагођавање вргап под директним утицајем, било променом употребе органа, било и селекцијом. То су појаве које по истпм законпма, и ако много пута под промењеним погодбама, и сада још дејствују и, отуда, могу се учпнити приступачнпма ексактној студији. Резултати ове студије бациће нову светлост на прошлост и на псторијски проблем uoстања врста. У вези с овим могу још указати на једну област експерименталног испитивања у коју нисам могао ући у самом предавању, али која заслужује помена због свога значаја. То је ексактно испитивање вариабилитета. Позната је Дарвинова заслуга што је учинио приступачном научпом пспитивању вредност појма врсте, овог основног проблема науке о пореклу. Дарвин се трудио да утврди да између врста и вариетета не постоје принципиелне раз-