Delo

66 Д Е Л О Да... Овде је лепо! — ирошапута Миханло ПетковиИ н са задовољством отпоче да ниљи по дрвећу, чији су се врхови лако пнјалн, и цвећу, којеје иоспапо налегло једио на друго. Затим, после кратког ћутања, приближи се сасвим Настасу Плићу и обазревшн се, да би се уверпо да ли су самп, нрошапута: „Да, овде је лепо!.. Алитамо!... Тамо горе код вас — страшно је !...* 1\ад то рече, његово се цело тело некако чудновато заниха и задрхта... Настас Илић се трже од изненађења. То је био први његов учитељ, који је смео да каже, да је код њих, у Заводу за Сирочад, страшно. — Мени је тешко што сам дошао у ову кућу! — настави Мпхаило Петковић после неколико тренутака. — Но нужда закон мења... Навићи ћу се... Трудићу се, бар, да се навикнем. — А ако се не могу да навикнем, онда... ту застаде за часак, обори главу на прса, па је затим одмах нодиже и рече мало крупнијим гласом: — онда ћу даље... Свуд је свет... свуд је живот... Настас Илић није никада дотле чуо да когод тако говори. Тек тада је, први пут, осетио како је бедно и гадно проживео цео живот опкољен мрачним заводским зидинама и, уздахнувши, хтеде нешто да каже. У том одјекну тупо звоњење заводског звона, које је звонило на спавање. Михаило Петковић се трже из мисли и крете полако ка изласку из баште. Затим, као да се нечег присетио, застаде на сред стазе и, окренувши се Настасу Илићу, који је ишао полако за њим неодлучним кораком, мислећи на свој живот, — прошапута: „Но, не треба очајавати!... У животу има разних патњи. — Ви сте још млади... Тек сте отпочелп да живите... Ви не знате још шта је живот... 0 њему бих могао да вам причам по читаве дане и ноћи и никада да га не схватите довољно јасно...“ Глас му је некако чудновато јечао, и баш када одјекну и последњи изломљени и мукли глас звона, учитељева погрбљена сенка, која се јасно оцртавала на стази од учитељева тела, крете се полако ка изласку из баште... Када је ушао у двориште, застаде поново. — Хоћете ли да дођете к мени вечерас? — уиита Настаса Илића. — Рано је још за спавање... Можемо разговарати... Затим ућута и загледа се упитно у Настаса Илића.