Delo

НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ ВИОЛОГИЈИ 97 више долазимо до схватања, да су појаве, за које смо мислили да смо их физикално и хемијски схватили, много сложеније природе и иретходно ругају се сваком механичном тумачењу.“ У активности лежи загонетка живота, по Бунге-у. Појам активности нисмо створили из чулних опажања него из самопосматрања. Појам активности и живот су можда две речи, које означују исти појам. Бунге тврди да су сви појави у нашем организму, који се даду механистички објаснити, тако псто животни, као и кретање лишћа или грана на дрвећу, које потреса ветар и непогода или кретање цветног праха (полепа), који ветар носи од женске биљке до мушке. Овде имамо појав кретања који је безусловно потребан за животни ток. Али ипак неће нико тврдити да је то животна појава, јер се прах просто, при том кретању, пасивно влада. Суштина је витализма, — унраво идеализма, — како се Бунге изражава, у томе, што он иде једино правим путем сазнања и што полази од познатог, од)унутрашњег света, и хоће њиме да протумачи непознато, спољашњи свет. А механизам иде противним путем и странпутицом, јер хоће непознатим спољашњим светом, и хипотетичним објектима чулног света да протумачи познатп, унутрашњи свет (стр. 11.). То тумачење унутрашњим, познатим светом, дакле психолошким факторима провлачи се несвесно или свесно готово кроз све неовиталистичке ногледе. Рајке каже директно за доминанте да су интелигентне, ентелихија има знања и вољу и суди, витална енергија но Шнајдеру има чуства и осећаје, и сама неурофизична енергија по Бехтереву има унутрашњи, субјективни корелат, а тај може бити само психолошке природе, а да се не осврћемо на неоламаркистична схватања нсихобиолога, који директно претпостављају код постанка и најједноставније сходне функције или особине органске, моћ суђења, синтезу и асоцијацију двају искустава. Бородинове1 су речи врло карактеристичпе у том погледу. По њему виталист долази до уверења, да су организми свакако подложни моћи и сили закона о одржавању материје и енергије, али у организмима мора бити осим тога нарочита стваралачка снага, која свесно или несвесно али зацело разумно употребљава материју и силе мртве природе у колико их води извесној сврси, стварању и 1 Borodni, Beilage zur Allgemeinen Zeitung 1898 № 166—167. Дело, 60. књ. 7