Delo

08 Д К Л 0 одржању оргапизама. У осталом то пије пнуколнко чудпонато, кад помнслимо да један од најнстакнутнјнх механнста п дарвнпнста,1 којн се тужп због неовпталнзма на деправирано стаи.е, н сам замишља ћелпје са душама, шта впше атоме с душама. Тај хнлозопзам ннје далек од неовптализма. Проблем постапка психичних појава решавају н впта.тпсте тнме што га ннтројицију. Разлпке нзмеђу старог н повог витализма пема; п старп н новн внтализам иретпоставља неке иарочите животне факторе каквих нема у апорганској прпродн. II стари и нови витализам има готово нсте проблеме, проблеме целнна, форме н пспхпчне, н решава их ua нстн начин или иомоћу нарочитог анимистичног, псхистичног принцнпа или помоћу спле. Једино би се могла ставптн та разлика, што у садашњем пеовптализму замењује животну силу жнвотна енергпја и врло је вероватно да ће тако схватање с променама и у будућности наћи иристалица. Anima inscia Г. Штала, жпвотна снла Haller-a, формативни нагон од Блуменбаха, две снаге од Bichat-a и цела школа у Монпелијеу нмају исте ентитете, суштине што и садашњи виталисти у ентелехији, доминантама, внталној енергији, психичној, пеурафизичној енергији. Врло су карактеристичне и ономињу на Бунгеа ове Шталове речи, да се не може довољно поновити, да основу живота чине активности а не материје и то активности не у материјама него с обзиром на материје; тако да се материје само пасивно и индиферентно према активитетима односе и подвргавају се подели и сређивању у било какву форму или структуру.1 2 Свак конструира нарочиту силу и снабдева свима својствима и способностима, које су за извршење задатка потребне. Тако је и К. F. WoIff чинио са својим ,,vis essentialis“; интересантно је код њега, што и његови одговори и решења неких проблема физиологије форме оиомињу на Дриша. На питање како прелази храна из јајета у ембрио, одговара да то 1 Е. Haeckel, Die \Yeltratsel — Alfred Kroner Verlag in Leipzig. 2 „Propterea vero haec toties repetenda sunt, ut memori utique mente haereant, quod primae undique postes perpetuo sint actionum, minime vero materium: at actionum quidem minime in materiis, sed ni materias: adeo ut haec ad illas simpliciter passive et generaliter indefferenter sese habeant, et omnino activae dispositioni atque coaptationi in qnam libet structuram adque figuram pure obsequantur“. H. Driesch, Der Vitlbismus als Geschichte und als Lelire. Leipzig 1905 стр. 32.