Delo

НЕОВИТАЛИЗАМ У САЦАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ 99 не бива контракцијом крвпих судова или срца, нити контраховањем срца због спољашње компресије, а пе ни иреформираним каналима него има нарочита сила, „vis essentialis“ и опа делу.је, она води и уиравља енигенезом, као што и код одраслих то чини. Дакле од прилике исте функције, које има да врши и ентелехија. Ми ћемо садашњи витализам поделити у три врсте: 1. анимистични или психични (Reinke, Driesch, Panly с неоламаркистама); 2. енергетичнн (Шнајдер, Бехтерев, Крајински, Оствалд Grot, Lassroitz); 3. сунстанцијални (Montgomery, Даниљевски, и у неколико Шпајдер). Ба прву врсту витализма карактеристично једа.је фактор који има више или мање особине психичке, он је иматеријалан, он је интелигентан, суди и производи све своје радње у више или мање антропоморфној форми За другу је врсту карактеристичпо што се тај витални, нарочити и специјални фактор замишља у облику енергије, виталне као у Шнајдера, психичне као Grota, Lassroitz-a, нервне као у Оствалда, неурофизичке као у Бехтерова. За трећу је врсту карактеристично схватање, да постоји нека нарочита материја, супстанца, на основу које се догађају животпи феномени и којој се управо имају ириписати животни ефекти и њихова специјалност. Та је супстанца „жива супстанца“ у Шнајдера, „материја вишега реда“ у Даниљевског, и супстанца Монтгомерија. Ипак треба додати да особине првог витализма могу имати и два питања, на име: енергија као и матереја могу имати психичне особине али обратно анимистички витализам не мора бити ни енергетичан ни супстанцијалан. Из тога се види да је управо анимнстичко схватање првобитпо и старије и значајније. II Пре него што пређемо на излагање појединих система и погледа виталистичких, осврнућемо се мало опширније на телеологнју, телеолошко схватање, на сходност или сврховитост организама и то нарочито узећемо у претрес мисли Г. Волфа,1 Дриша1 2 и Паули-ји.3 1 G. Wolff, Mechanisnus uud Vitalismus. Стр. 8—27. 2 H. Driesch, Der Vitalismus als Geschichto und als Lehre. Стр. 174—181 у Philosophie des Organischen II си. Стр. 129—135. 3 August Pauly, Darvimismus und Lamarckismus. Ent\vurf einer pychophysischen Teleologie. Miinchen. 1905. Глава I—III, IX—X. 7*