Delo

100 Д Е Л 0 Волф зове, паслањајуИи се ua Капта, онај орган нлн справу сходннм или сврховитим, кад пас нагон за каузалитетом приморава, да постајање те снраве доведемо у каузалну веву с њенпм ефектом. Кад посматрамо функцнју срца, го uac приморава, наш нагон за каузалитетом, да нретпоставпмо везу нзмеђу егзнстенцнје тог органа п његове функцпје и да гледамо^у функцпји разлог (основе) љегове егзистенције. Опо телеологично схватање је нсто тако иотреГшо као и каузално, просто зато што је каузално. Психпчног елемента (т. ј. антропоморфизма) нема у овом схватању и ако су онп случајевн, у којнма је пошло за руком, да се констаптовапом телеолошком каузалном одпосу даде бар, до неког извесног степепа, довољпо објашњење, т. ј. где је завнсност ексистенције неког органа од ефекта у појединостима образложена, јесу такве ирироде, да смо приморани, а и оиравдано је, да претпоставнмо психично иосредовање. Али то значи само, да нам досад пије пошло за руком, да дамо друго објашњење овом каузалном телеолошком односу, али из тог не излази, да је психнчно објашњење једино применљиво и да телеолошко стватање није исто, што и супституисање психичног узрока. Ако посматрамо тело животиње, коју смо мало час убили, ми знамо, да he оно после пзвесног времена почети трухнути и распадати се. Погледајмо сад живо тело животиње те исте врсте и питајмо се, — по Волфу, зашто се оно не распада! Одговор he бити: зато што има црева, која ресорбирају храну, јер има срце које тера сокове по целом телу, оно, што је вредно доводи се, не вредно одводи и што има даље плућа, која из ваздуха потребан кисеоник узимају а угљени двооксид издају и што има бубреге, који екскрете излучују и т. д. Заједничко деловање свих тих органа одржава организам, а одржање је резултат свих функција тих органа. Тај резултат пије случајно постао, нити су органи случајно постали, и случајем одржавају организам, него резултат и одржање организма мора да се крије у заједничком деловању свих тих органа, као да је резултат сврха била. Недостатак механистичног тумачења није у томе, што оно не искључује случај и случајност него у томе, што приписује случају главну улогу при постанку сходности. Ми смо нриморани да тако телеолошки просуђујемо, јер свака друга претпоставка нротивречи нашем логичном мишљењу.