Delo

102 Д- Е Л 0 њеннца која се даје нзвестп пз дефннпције тог иојма. У обичном животу обележавају се таке радн>о као сходне, за које мнслпмо, да смо нх према неким нзвеснпм сврхама учпннли, да су нх дакле сврхе пропзвеле у жнвот. Свако иросуhyje сходност радња према себи н ио себи. Ја знам пајбол>е кад ћу uaзватн своје радње сходним, јер знам своје намере, своје сврхо. Радње других људн зовем тада сходним, ако разумем н>нхове смерове, т. ј. ако зампслнм да то нсто може бптп и моја сврха и ако с гледишта те сврхе просуђујем. Реч сходност прошнрује се у два иравца у својој прнмени. Из њезине иримене на биолошке феномене нроистиче основнн бполошкп нроблем. Дрпш, као и другп, мпоге покрете н кретања зове сходнпм и то не само таква, која су човечјим радњама слична него п таква, која се због постојапостп н сталности не могу радњом означнти, као што су инстинкти, рефлекси и т. д. Од кретања такве врсте па до кретања биљака је само један корак, и ако један корак даље идемо, можемо и растење и кретања растења назвати сходним. Тако се дакле могу све оне појаве у животу означитп сходним, које иду према једној тачки, мети, која као да је сврха и смер тог појава. То је дескриптиван нојам сходности. Као што се види, аналогијом се може пренети појам сходности на биолошке феномене, али не само на њих него и на људске уметничке творевине, као што су различне справе или машине. И та примена појава сходности на справе и машине доноси основни биолошки проблем и питање, да ли су организми машине или се органски појави догађају на базама машина, или су органнзми детермирани нарочитим, виталним фактором. То значи: да ли су органски појави сходни ради дате структуре или тектонике, дакле какве машинерије, или је сходност у организама нарочите врсте ? Ознаке сходности у организмима носе у себи особине хармоничне и регулаторне, дакле регулација и хармонија су сходни појави органскп. Хармонпја се показује у тројакој форми, као каузална, композициона и функцијонална. Има у иеторији развоја животиња и биљака познатих случајева, у којима један део у организму, у развоју, изазове, утицајем па други део, постанак трећег. Да тако што буде могуће, јасно је да онај део (А) који изазива, и онај који буде изазван, морају бити тако створени, да В може