Delo

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 113 парије највише је радио наш највећи човек онога доба — Доситије Обрадовић. Тај вечити нутник и просветитељ наш, који је оставио миран п угодан живот у иностранству, да би дошао у Србију да у њој ради на просвети — био је готов да се лиши свега свога блага, да остави „бјеле дворе и пуне нодруме“ само да има штампарију у којој би штампао своја дела. Како се у недостатку штамиарпје у оно доба номагало, показује нам овај случај. За спомен плочу на гробу Чардаклијином написао је стихове Доситеј Обрадовић. На то Југовић, који је био нротивник Чардаклијин, папише пародију на те стихове, умножи је у више примерака и излепи но угловима београдских улица. Доситеј на то напише одговор, који се почињао са „у лажи су кратке ноге“ и који је износио читав нисан табак. Како онда није било штампарије, која би тај одговор штампала, тај је одговор кружио из руке у руку те тако био читан н преписиван.1 Како се нотреба за штампаријом све впше осећала и како је на њеном оснивању живо радило неколико ондашњих најистакнутијих Срба, вероватно би се штампарија и основала да се није догодила иозната катастрофа од 1813 године. После 1813 године све тековине Карађорђеве, и политичке и културне, пропале су. За непуне две године турске владавине и иначе непросвећено и задивљало становништво садашње Србије, пало је у још већу дивљину и мрак. Другим устанком постигли су се само неки политички успеси, иначе је народ остао и даље у ранијој непросвећености. Тек 1830 године, на петнаест година после другог устанка, одобрио је султан да Срби у ослобођеној Србији могу отварати јавне школе. До тада у целој Србији, рачунајући ту све различите школе, број њихов није износио више од десет. С временом тај је број брже растао, тако да је па измаку 1834 године број општинских школа износио 34, а број приватних 29. Узрок тако рђавим иросветним приликама у ондашњој Србији лежи великим делом и у самој политици кнеза Милоша. Дошавши до власти путем крвавих борби са Турцима и морајући посведневно да се бори против незадовољника, који су врло често дизали буне, кнез Милош је целокупну своју ноли 1 Вук Стеф. Караџпћ, Правитељ. Совјет Српски стр. 86. Дело, књ. 60.