Delo

114 Д Е Л 0 тнку усредсредио ua то: да уклонн своје нротивнике и да задобије за себе иаследно киежевско достојанство. Радн бољег успех код Турака, за што му је требало много иоваца, киез Мплош је готово целокупну трговниу Србнје узео у своје руке; закупно харач п царнну а најлеише њиве, ливаде н винограде присвоЈио. ,Све је твоје, Господару“, говорпо је народ. II у другнм грапама државне управе, кнез Мнлош се маље обзпрао на пародне потребе uero ua своје. Ou је уз то хтео целокупаи жпвот да иотчпнн својој вољи.1 Угледајући се ua њега нахнјске старешиие су настојавале да свакп у својој нахнјн буде онако исто неограничен госиодар као п киез Милош. Од такве владавине народ је имао штете. У место што је радпо земљу за себе и Турчину давао десетак, као што је то бнло раније, сада је имао да кулучи н аргатује п кнезу Милошу и нахијским старешипама. Кулуци су били врло честп тако да су једном врстом кулука кулучиле чак и жепе.1 2 Такво рђаво стање изазивало је народ на буну и он се бунио. Од 1819 године, када је почела прва буна противу кпеза Милоша па до 1839, када је била последња, народ се бунио шест пута. Те је буне кнез Милош угушивао на врло суров начин не презајући ни од каквих средстава. У тадашњим приликама, а према својим погледима на власт и народне потребе, кнез Милош није увиђао потребу народног просвећивања, нити је желео да народ иросвећује. Уз то окружен људима који су из дубине душе мрзели просвету и просвећене људе и који су, да би у „отечеству“ био мир и срећа, ишли тако далеко да £у предлагали да се нобију сви они који знају читати и писати, „јер учени људи подижу буне против свог правитељства".3 Такво је стање било у Србији у оно време, када су сви учени људи из Аустрије тврдо веровали да ће Србија ночети препорођај целокупног народа српског. Такво је стање било када је Д. Давидовић (3 августа 1821) упутио „Високославном Совјету народа србског“ молбу, а писма: једно свом старом пријатељу и познанику проти Матеји Ненадовићу а друго кнезу 1 Вукова преписка, књ. II, стр. 644. 2 Вукова преписка, књ. II, стр. 644. 1 Вукова преписка, књ. II, коментар, стр. 654.