Delo

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 11б Милошу нудећи им своје услуге са иггампаријом у Србији, „где ће“, како вели, „исти напори и жртве које сам имао у Бечу донети више користи народу... Јер сем слободе, која значи много, али не све, треба прибавити и све науке и вештине којима се поносе други просвећени народи^.1 Непосредни повод за молбе, које је Давидовић нослао у Србију, као и да се одлучи за прелазак у њу (14 нов. 1821) несумњиво је био рад Вуков у Србији. Вук је, разуме се, из личних побуда, утицао на Милоша још почетком 1821, да се у Србији подигне штампарија. То је морало интересовати и Копитара коме Вук одговори у једном писму: „Што се тамо говори за нашу типографију, то је све основано на може бити“.1 2 Међутим, Давидовић не познавајући стање у Србији и с погледима које излаже и у својој молби, дознавши да се тамо ради на подизању штампарије упути одмах три молбе. Нарочито у молби Совјету детаљно је изложио побуде због чега жели да иређе у Србију. Ту је уједно изнео и читав план свога рада. Ми ћемо навести сва места из ње која се тичу штамнарије и начина да се она установи. „Правитељи Народа Сербског“, вели се у почетку, „знајући колика је разлика између ученог и неученог народа, ради су да заведу прва средства просвешченија народног школе и тип ографију". Зато он, који познаје род, и свак у роду, кога вуче ревност к роду и свим што се клони добру и напретку рода, и кипи му срце жељом да услужи род, дознавши да „Правитељи Народа Србског у Србији желе да им се заведу школе и типографија у отечеству, а да се снебивају зато само што не имају толико способних људи к томе, запламтео је жељом да им поднесе сам услужпост своју и да их моли преко Високославног Совјета Народног, понизњејше, да приме њега да пређе у €рбију и да заводи школе и типографију у њој. Свршио је све науке, зна шта ће рећи школе. Има своју типографију, зна како је треба водити“. Препоручивши се тако он излаже свој план о раду. И Пошто је прво изнео свој план о организацији школа, прелази на саму штампарију, о којој вели: 1 Држ. Архива. Ппсмо Д. Давидовића кнезу Милошу 3/15 авг. 1821. 2 Вукова преписка, кн>. I, стр. 191. 8*