Delo

116 Д Е Л О „Упоредо са школама прнносп највећу чест к иросвештавању народа једног тнпографија, простнрући по народу књиге, које би се морале нреинсиватп, множпном, а кром тога чинећн те не мора парод пзгледатп књиге нужне му из туђи руку, кад их може иматн у половпну цепе у рођеној својој земљн“. „Установитн тппографију много је лакше него школе. Не изискује се томе нн толнко људн ни времена пи трошка као установљењу школа. С 10—12 н најпростијн људп Србаља или не Србаља установиће се типографија, која he нам моћи закрпптн све наше потребе. За 2 илн за 3 месеца моћи he се у неколико радитн у њој. А с 40.000 гроша установиће се па вјеки, н то тппографија, у којој бп бпло 50 цепти различних слова, 4 тпснпце и довољно други потреба, нужнн по числу слова и тпсница“. Најлакшн пут да се она установи био би да он своју из Беча пренесе. Но на жалост његова „тииографија" није устројена толико за српске колико за туђе језике. Стога би је могао продати на купити српску. А да је прода нема рачуна јер бн за њу, која га је коштала 12.000 форипти, добио једва 2.000форинти. Сем тога и кад би штампарија била само српска не би је могао пренети, јер аустрпска влада би донустила да се у област турске царевине пренесу слова и друге типографске нотребе, јер се тиме укида носао тамошњим штампаријама, које су дотле штампале највећи део српских и грчких дела. Стога би се штампарија морала донети или из Петрограда или из Лајпцига. Но како је Петроград далеко а штампарија скупа, онда остаје да се набави из Лајпцига. Сем тога транзит кроз Аустрију неће им се забранити. „Рад будући да се устроји типографија народпа у земљи, у којој би сви наши списатељи и јефтиније и безбрижније живели и слободније писали, а тако дух свој и корисннје и више развијали; — пламтећи жељом, да се ириведе и жеља Правитељства Народа Србског у дјеиство; — и не бранећи све на свјету и сам живот свој за отеческу ползу и корист његову; — не видим да има икакве препоне, која би била толика, да се не би могле завести и школе и тппографија сад још у Србији“. Материјалне ће се сметње отклонити: „Ја ћу поднети све што би ми дошло из продаје ове типографије у Бечу. А народ пек принесе остало, чим би накаадили суму од 12.000 форинти сребра, или 40.000 гроша, која се изи-