Delo

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 117 ■скује к прекуповању слова, тисница и други типографски потреба у Лаипсику и нренашењу њином од Лајпсика до мјеста у Србији, гди ohe Високославни Совјет Народни да му поставим типографију. Но сву суму коју принесе народ на типографију примам ја на себе тако, да сам је ја дужан Народу исплатити за 10 годнна, и то тако, да враћам сваке године по 4000 гроша, ако неузмогнем више, и плаћајући интерес на суму, коју остајем јоште дужап. Толико сам љубитељ Отечества, да ћу не само нринети на олтар његов све, гди што имам, и да ћу се још задужити на типографију, но да ћу опет за то учинити ту типографију народном, то јест, да ја нисам господар од ње, веће само управитељ, и да не вучем сав добит сам но да имам неки нроцент, а о осталом приходу да дајем рачун народу сваке године. Тим начином не би стало установљење типографије у Србији народ ни крајцаре; сва жртва била би само моја“. „Најпосле рећи ће ми, може бити, ко од читатеља овога, оће се к свему томе и боља и мирнија времена. Истина, да је тешко у немирно доба овако што и почињати. Но ја сам толики љубитељ отечества и толко храбар, да ме никакво положеније земље ни најмање не страши. Србљи смо, народ смо, људи смо, којима куца храбро срце и пеустрашимо у прсима, зашто би се поводили по времену, коме ми треба да заповедамо а не оно нама? Зашто да одлажемо што је добро, нужно и полезно отечеству и браћи нашој, због мале неке страшљивости? Историја старији и новији времена, историје Грка, Римљана, Немаца и саме браће наше словенске Руса сведоче нам, да су народи ови гледали науке и художества усред бјеспи ратова своји; онда су завађали школе и друга потребна заведенија, онда су ји још и распрострањавали и величали. Зашто би ми Срби то одлагали, та нисмо ни мало мањи од њи ни у храбрости, ни у даровима ума нашега. Јеврејп су народ, свуда угњетани: не да им нико ни данути, нити има гди државе, у којој могу дићи главе, и опет нема ни једног обштества у њи, гди немају школа. Зашто не би ми Срби могли имати, кад смо хвала богу слободни, и не само слободни, но и толико успјели, да нам се нико не мјеша у дела правитељства земље наше? Усред рата, а камо ли гди га јоште нема, дижимо школе и друга полезна заведенија, којима ће ироцветати отечество наше, па ће нас славити и други народи. Славиће нас и преузносити што смо почели онда управ старати