Delo

118 Д Е Л 0 се о наукама, гди нам се каиа пуши. Коликн he нам дух нрнинсатн сусједн нашп? За какве мужеве he нас држати, којп усред колебања полнтически пмају јоште времена мислитн о школама н тнпографпји? А слава имена народна треба да нам буде мила н иремнла, н дужност иритицати к њој, исто тако света, као н дужност љубптн народ свој н отечество. 0! кад би пмао прилику излити сва чуствованија, која ме обуревавају у онај ма, кад иомнслнм: совјест ми каже, да смо ми народ, да смо храбри и неустрашимн, а тежимо к просвешченију; на увјерен сам да бн ми дао сваки за право у свему што би у том говорио! Не одложимо што је добро, нужпо и полезпо, ua даље: браћа наша с ове стране чинили су то, а чине и дап данашњи, јесу л’ пропјевали? и јесу ли процвјетали? „Мене је вукла к предложепију горњи моји мисли о заведенију школа н топографпје у Сербији чистосрдачна жеђ за благом отечества и неугасима жеља, да се спореди земља наша с другим европејским и иросвјештеним државама. Руководио ме у томе само чисти и некористољубиви пламен који оживљава сваког правог родољуба. Не иштем чести, не жудим за достојанством, нити тражим да се мјешам у државна дјела отечества нашег. Поставите ме једним од најмањп, држите ме у реду с најпростијим учитељем — задовољан сам, само ми дајте круг у коме ћу радити.“ Отечества ради он не искључује себе ни од ратовања за отечество, а умеће пушку носити и мачем махати као и перо водити, јер му живот, када се тиче отечества, није ништа. И, пошто се на завршетку, позвао на проту М. Ненадовића, коме се 1816 нашао у Бечу, када је овај поради народних послова тамо долазимо и на Милоша који му је у знак народне благодарности за ту услуг.у послао 100 дуката; поштоје за тим напоменуо да је издавао тамо новине девет година не са коришћу својом већ са штетом, — завршава са мишљу, да ]е већ време да се прими тамо ко други да то ради, а он да дође и почне овамо где ће исти напори донети више користи целокупном српском народу.1 Цео његов план може нам сада изгледати и смешан и срачунат, што он, који има 80.000 форинти дуга, хоће још да се задужи и да отвори штампарију. Али то, што је Давидовић онда 55 Држ. Архива, Д. Давидовић 3/15, 1821.