Delo

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 119 писао, нису била празна патриотска пренемагања. То нису билп нп рачунски смишљени планови у његову корист, То су биле искрене речи једнога човека који је силно ocehao љубав према отечеству, који је љубио цео српски род, који је, једном речи био сав Србин. Њему је „грозна и помисао што има људи који га држе за подозрителна и за способна издати отечество и господара и корист отечествену и господареву“. А кад се десило и њему, оно исто, што се догађало доцније, као и раније, свима ученим Србима“ који су из Аустрије овамо прелазили;. кад је, док још није ни прешао, умешан и преко своје воље у политику,1 морао је да се удаљи од кнеза. Том приликом пише, да му је врло тешко да схвати свој неутешан положај и да је целим путем од Крагујевца до Шапца, где је био прогнат, плакао, јер је, вели, удаљен од лица онога кога обожава. Нп ово држање и писање не треба да нас изненађује, јер ми му можемо потпуно веровати. То је жалост не због личне користи, већ због нропадања његових планова и идеја, због штете народа, на чији he напредак он мислити „до последњег даха у прсима“. Као разборит човек. он је одмах по свом доласку схватио положај у коме се Србија налазила. Он је одмах увидео да у Србији, каква је онда била, није недостојало само школа и штампарија већ да је у много којечему била далеко од тога да се прилике у њој назову добрим и да се рече да у њој влада благостање. Он је увидео, да има много што шта да се преобрази и установи пре тога. На првом месту потребно је било прво кнеза преобразити, јер је од њега све зависило. Но ипак то, што је он схватио ситуацију, не значи да, када се ускоро вратио уз кнеза као његов секретар, није покушавао и стално радио да оствари план, са којим је дошао. И ако је Димитрије Тирол још 1823 године писао Вуку како је он чуо да је Давидовић отворио у Србији „типографију“, ипак је било далеко од њеног отварања. Али то што се чешће о штампарији говорило значи да се на њеном отварању поодавно радило. Свагда, кад год је могао, Давидовић је истицао потребу 1 Кад се чуло да he Давидовпћ прећи у Србију, у Русију буде јављено да њега шаље Аустрпја да са Вуком и туркофилима раде противу интереса руских. Из Русије стигне савет да таквога човека не примају у државну службу. Но како је он био прешао и већ био уз књаза као његов секретар, само га удаље из Крагујевца у Шабац.