Delo

120 Д Е Л 0 стварања тнпографије. Несумњиво да је његовим утнцајем дошло, те су иаасланици истаклн као захтев те је ушло п у одвојени акт Акерманске конвенцнје (1827) одобрење аа иодизање штамиарпје. Хатншерифом од 1830 године, којпм је завршено стварање Србнје, којим је она призната као вазална држава и којнм је прнзнато н Мплошу наследно кнежевско достојанство, он је ово добт не заузимањем Русије Beh само умешиошћу свог изасланика Д. Давпдовпћа и благодарећи свом новцу. Давндовић ни тада не заборавља штамнарпју. У том акту уносн се, као засебна тачка, одобрење за иодизање штампарије. Па ипак, п ако смо мн хатншерифом од 1830 добили право отварања штампарпје, Милош је и смео и могао да отвори штампарију п ранпје, јер је велики новац имао увек сигурног дејства код подмптљнвих турских чиповника. Кнез Милош је помоћу њега могао успети у свему што је хтео. Чиновници турскн, којеје кнез Милош готово стално плаћао, трошилн су, по старом, без рачуна. Зато су нримали мито. Милош им је давао новац а узимао власт и нрава. Уз то је дошла и погрешка Марашлије: што није на време обезоружао Србе, те су се Турцп увек бојали да се Срби не побуне, којом би приликом на основу букурешког уговора Руснја интервенпсала. Због тога су увек попуштали Србима. Такво стање у Србији објашњава то што видимо неколико озбиљних покушаја и нре добивања дозволе, да се штампарпја оснује. Тако је Мих. Герману кад је ишао у Петроград (1825 године) наређено да тамо потражи и распита се за цену једпе добре штампарије за Србију. И одмах по свом доласку у Ру\сију Герман (Vib августа 1825 год.) извештава неког Михајла Теодоровића да је „према његовој поруци нашао једну врло добру штампарију умерене цене.“ Затим извештава шта она садржи и додаје да је, поред тога што је толика и што јој је цена 25,000 рубаља, потребно је још 6000 рубаља па да има све што за Србију треба. На завршетку, вели, да се нада да he штампарија моћи користити и кнезу Милошу.1 Герману је (14. маја 1826 године) издато из државне благајне 24.000 гроша за нзбавку штампарије и за пренос њен и његов путни трошак 12.000 гроша,2 али се до штампарије нпје дошло, нити је она донесена у Србију. i Држ. Архива. Штампарија 1/13 авг. 1825. 2 М. Петровић. Фин. п Уст. књ. I, стр. 771.