Delo

ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 369 Поред све жеље специјалисте у војно-поморским стварима, нису могли признати да је могуће спречити енглеској ескадри да се пробије кроз Босфор и да уђе у Црно Море. Рок од две недеље, — од 19-ог јануара па до 2-ог фебруара, — било је златно време од једнога догађаја до другог, осмех судбине, повољан случај, који се у животу народа не понавља, са којим се ми, на жалост, нисмо знали користити. Осокољени близином енглеске флоте, Турци су брзо дизали утврђења, прикупљали и распоређивали војску. Освојење Босфора иостајало је, како којим даном, све мучнија ствар. Положај, што га је на обалама Мраморнога мора била заузела наша армија, у неколико личи на положај пруске војске у 1866 години, Николсбурга. Француска тада није грозила Пруској. Цар Наполеон III ограничио се на изјаву, да ће Француска само у извесним границама допустити ширење пруске територије. Али и така једна напомена, која је по форми тако блага, била је Бисмарку довољна. Он је одмах захтевао да се рат обустави, а када је краљ Вилхелм и цео генералитет био противан томе, он је поднео оставку и, на крају крајева, постигао што је хтео. После одласка генерала Н. П. Игњатијеваиз Иетрограда, догађаји су се гомилали страховитом брзином. 19-ог јануара било је потписано примирије и ратовање обустављено. АустриЈа је мобилисала војску, у Мраморном мору појавила се енглеска ескадра. Било је под питањем да ли би се поновним закључивањем уговора са Турском могли надати да ћемо побољшати наш положај, или би, на против, требало признати да се даље не може, па похитати и што је могуће пре сазвати европску конференцију ? Независно од политичких намера, генералу Игњатијеву није ништа сметало да размисли и о себи лично. Околности, што су конвенцију од 3-ег јануара 1877 године, за љубав Андрашију, од њега крили, казивала му је о томе с каквим су се неповерењем понашали према њему петроградски званнчни кругови Он је имао пред собом као непријатеље не само стране колеге, већ и своје нретпостављене, који су чекали да учини ма какав иогрешан корак, па да на њега кола сломе и да га огласе за виновника свих недаћа. Па при свем том генерал Игњатијев за времена не застаде и 19-ог фебруара 1878 године у С.-Стефану потписа уговор са Турском. Шта га је гурало да стави своје име на акту, који је, у најбољем случају, личио на Дело, књ. 60. 24