Delo

ЧИЧА-МИЈА 377 осети да му се очи склаиају и да је сав малаксао уђе у дућан и упали петролејску лампицу од лима. Модроплав иламичак повија се и осветљава дућаиче које је све и сва чича-Мији. На средини, на пању, крњ наковањ, а око њега чекићи разне величине. Чича-Мија се увек са жалошћу сећд своје снаге, кад год погледа у наковањ. У једном углу огњиште са поцепаним меховима. По зидовима бургије и друге алатке. У једном крају гвожђарија, крчаг воде и пола хлеба. Чича-Мија скине цокуле, окрене се истоку, где је на почађалом зиду Св. Великомученик Димитрије, прекрсти се неколико нута, спомеае Јоцу, па леже у креветац... Једнога дана послао му син фотографију. Чича-Мија је одмах показао Јовану. — Види, дете, слику што ми послао Јоца, — готово кликну чича-Мија. Јован је узе весело, као да је њему послата, поче је разгледати са свију страна, чак и позади, па рече: — Пљунути ча'-Мија! Глава одсечена. Ала ми је јимењак! Алал му! Чича-Мији нарасло срце, нарасло, мислиш сад ће иући: — Јакако, дете! Глава одсечена. Те вечери, спрам лелујавог пламичка своје светиљке, чичаМија се наднео над сто с крњим огледалцетом у руци. А с огледала гледа доброћудно старчево лице, на коме је готово наЈвише места заузео бабурасти нос. Седи бркови се иомешали са ретком брадом. Очи благог, готово мртвог сјаја гледају добродушно и молећиво. Густе обрве ни најмањене личе благом изразу лица. Гледа чича-Мија час у огледало час у фотографију Јоцину и изналази сличне црте. — Хм, она рупица у образу, па плаво око, густе обрве, високо чело. јагодице... све је моје. Е, шта ти Швабо неће измислпти... Жив човек, само што не рекне: „слатки бабо“. Тако су пролазили чича-Мијини дани. Мучио се, зарађивао неки грош и надао се на боља времена. Па ваљда ће и то „боље“ време наступити, ваљда живот није сама жалост, као што неки говоре. Има Бога. Ако су људи заборавили чича-Мију, неће он. Памти он добро да чича-Мија пости, иде у цркву и на пратње. Он неће све заборавити, није он забораван као Мата клозер, који му још не враћа онај динар. Илп ваљда нема раја, нема среће, нема правде? Чича-Мија се стресе при тој по-