Delo

Ч II Ч А - М II Ј А 381 — Шта да пишемо? — Па ето, Јоцо сине,^да га охрабримо, да му кажемо да буде добар, да се не боји никога сем Бога, да осветла оцу образ, да... — Уф, ча-Мијо, ко he све то исписати? Ти не знаш како је то тешка ствар писати. Писање је горе од копања, — жалио се Јован. И заиста, он је сиромах, више волео да пробави у пољу с мотиком у руци цео дан него сат-два за столом, над хартијом. Али био је мало и горд, горд што је писмен. Њега збунише онолике чича-Мпјине жеље, које све треба исиоручити тамо, за Београд, за престоницу, и то тек не може бити онако. Београд је за Јована био као какав невиђени чаробни град из „Хиљаду и једне ноћи“. — Знаш шта, чича-Мијо, — рећи he он најпосле, малаксао још у напред? — Да ми узмемо мало ракије у Бошка, па да се као људи мало... овај... приватимо. Зачас се нађе литра ракије на столу. Чича-Мија би нрви понуђен, поглади брке и сркну прву; Јова искапи. За првом дође друга, трећа... па редом. Чича-Мија, слаб на пићу, одмах после четврте осети неки умор у очима, малаксалост, и млакост. Кадгод натегне чашу, он се намршти, стресе као у грозници, на га затим свег нрожме нека милина, нека струја. Јовина жена није заборавила киселе краставце исецкане на котуре, и жуте „нишлике наприке“. Мало по мало чича-Мији изгледаше да сто не стоји како ваља, бојаше се да не падне на десну страну, као вели, крпва је столица, те се све нагињао на леву. Глином помазан под као да му клизи под ногама. — Шта велиш, ча-Мијо, кад дође Јоца! А? — упита Јован подмигујући. — Оженићемо га. У Илије колара дивна девојка... Е, синко, да ми је да доживим само унуче, па кад проходи, да га поведем у школу... Ту чича-Мија устаде и багрљајући иође као да неког води за руку. — Их, па кад одрасте и сврши школе! — А шта ће му школе, ча-Мијо? — Боље је, синко, кад је научен. — Е јес! Боље је. Боље ћата него ковач. Не ваља, чаМијо, у нас, видиш, што отац, чим да дете у школу, мисли на какав ноложај, на плату која ће да се скида са његових и са наших леђа, са мојих волова и твога чекића. Ако му тешко