Delo

382 д к л и иде школа, ou га ue вади, већ га силом гура „да сврши“. Снлом ■баба у рај!.. За мајсторе оду једва инсмеии. Чича-Мија зажмири како само нолуинјаин људн жмнре, иппиу се за трбух и нснустн једно велнко „Уф!“, затим као да се сетн да треба одговорптп, да треба решитп унукову судбину, клпмну главом: — Да, да бнће мајсторТек сутрадан -Јоци је нанисано ово: „14 октобра 1908. Драгп спнко, данас седо да ти напишем неколико речи и да у псто време унитам за ваше здравље јесте лп здраво, синко. Ја се убн чекајућп пнсмо од тебе, а оно га нема а ја тн желим од Бога здравље и да вас ове моје речи у иовољном здрављу затеку. Јоцо, овде је алексија а сигурно ће бпти и тамо, зато ти синко да се владаш како треба и да осветлаш оцу образ. Слушај старије, у рат иди и не бринп за мене јер сам стар него мисли на народ. Над српским народом шестари грабљпви кобац и ви се Јоцо пазите и борите с пуним срцем иначе би наша равнодушност значила самоодрицање. Немар овога тренутка клели би унуци и праунуци наши. Ако се Јоцо предате Шваби жив у руке ниси мој син и ја те сматрам за мртваца и упалићу ти воштаницу у старој цркви. Остајемо с поздравом Јоцо свим вашим друговима у твојој чети нека буду Срби као њини дедови. То ти жели отац М и ј а.“ Пошто је вештачки савијено, запечаћено, адресовано разумесе са онпм „предатисе војнику...“ оде и ово писмо сајош свежим изразима из новина који су Јовану од дуга читања ушли готово у крв, те их је једнако у говору нонављао. Већ сутра чича-Мија овако размишљаше: Данас је мој Јоца добио писмо, сутра ће написати одговор, а ја ћу га добити прекосутра, у петак. И старац, нестрпљив као мало дете, очекиваше петак као озебао сунце, све се бојећи да никад неће доћи. Али петак дође, а писма нема. Чича-Мија беше тако уверен у то да ће одговор доћи баш у петак, да је тог дана био као на иглама. Још га је више узрујао глас даје артилерија ноћас