Delo

Ч ИЧЛ’ - МИЈА 383 излазила на Бањицу а пешадија на Циганлију. — Можда је болестан? А можда је рањен, ако је ноћас било окршаја, погинуо, заробљен?!... Пребегао Шваби?!.. При овој номисли чича-Мија се сав најежи и повика гласно: — Не, не! То Јоца не би учинио ни за цео свет... Сигурно је болестан, назебао! питао се чича-Мија даље, али му се једнако наметала мисао: „Пребегао"!... — Ах, презрео бих га као исето, згнушао бих се... Зар он то да учини, он коме се отац борио у свима ратовима... Ах! зубима бих га заклао као најгорег Турчина. — Али?... Можда је и ногинуо? настављао је даље. Ко зна, где сад лежи, рањен. На дпу Саве или у каквој болници, без руке, без ноге? Па и нека умре, само часно. Да нису за ову земљу гинули, зар бисмо је имали? — питао се он, а из краја душе тихо, готово нечујно, чуо се бојажљиви дрхтави старчев глас: А коме мене оставља? Он је последњи Петровић, па зар да у моју кућу не уђе поп-Ђока на Дмитров-дан и изнемоглим гласом отпева „Исаије ликуј“? Зар да се чекић не чује у мом дућану?... И чича-Мија ирелази са једне мисли на другу као бродоломник који се хвата те за један део разлуианог брода, те за други, али све тоне, све вуче у неповратни бездан. Тоне... тоне!.. Ово му је био један од најмучнијих дана у животу овај петак, овај турски светац! Дошло му готово да замоли и Алаха кад већ српски Бог не слуша његове молитве, да га спасе ових мука, мисли, да му испразни главу, те да види како ће онда бити, кад више не буде мислио. Та што он од свог Јоце, од свог сина да не добије писмо месец дана, и то у ово доба, сада, кад сваки тренут може да донесе смрт и њему и његову оцу. Целе ове ноћи чича-Мија не склопи ока, а ујутру је био као да је целу боговетну ноћ дувао у процепљене мехове. Пошто се умио, помолио Богу и отворио дућан, он опет приђе икони, вучен неком неодољивом силом. Позна јесенска зора тешке, суморне боје — подсећа на смирај. Њени су зраци малаксали и уливају iyry. II светлост уђе кроз чича-Мијина вратаоца. У дућанчету полу тама, а у једном углу црни се висока погурена фигура чича-Мијина, која се сагиба метанишући.