Delo

Д Е Л О 3s() — Докторн кажу да је јектика, како ли рекоше?... I3e... <5еркулоза, што галопира... како ли? Враг п' ;шао, учевпи су много, па н’ ми не разумевамо. То му је; ја ко велим, на шваиском назеб, јер смо обојнца назебли ua вежбн. Менн је боље, па ме доктори иустнли кући. Чнча-Мија се скаменно, чпсто не дише. Поразио га као гром пз ведра неба глас да му Јоца има „галопнрајућу44 јектпку. Он п не слушаше, шта даље Стева говораше. — Него на ови' седам гроша и триест пара. Дао ми и’ Јоца, да тн дам. Не бринп се тн, ча-Мијо, бпће њему добро! слага Стева и обрте очи у страну, али је чича-Мија све видео. Завезао се језик чича Мији, па ни речи. Стева одреши неко ирљаво, знојаво марамче, извадив га из недара, одви наре и и метну пх у зубе, док остало веже. Затнм их спусти на праг дућана, полако, нлашљиво, да не тргне чича-Мију, који се срушио на свој иањ и управпо изгубљени, мртви ноглед на Редут, тамо преко Пекмезова дворишта. Очи му некако нотамнеле, упале, а оне боре од носа ка устима иојачале. Доња усница, одавно сува и бледа, задрхтала. Његов поглед бејаше далеко, далеко, оп прелажаше виноград Јове Ере, он беше тамо у Београду. Пред очима му изнемогли Јоца, како се гуши, дави. II он не може да му помогне, он, његов отац од чијег је он меса, крви, он који га је замишљао великог, узвишеног, снажног. И зар он да умре, он који је све и сва оцу — живот, нада. Та зар није био бољи и у школи од овог Стеве, који је ето жив. И чичаМија виде, како га носе у белом, необојеном ковчегу, искривљена, нспијена лица, опуштених брчића к избуљених очију. 0, како би чича-Мија волео да је на њ наишла ова беда, неминовна болест, смрт, како би радо он умро место њега... или бар да је погинуо! Тога се дана чича-Мија узео. IVIV И Јова рано рани. Умио се, нолила га Дана, жена му, убрисао великим убрусом, прекрстио и сео на мали троножац крај широког огњишта, с комадом погаче у руци. Извадио нож из каније на десној нози, у вуницом ишараној чарапи, па стао сиокојно насмешен јести. Резао залог по залог, и с часа на час гладио снажним дланом опуштене бркове. Кујна проста; од улаза лево ниско, широко, напред истурено, пуно иепела %