Delo

388 Д Е Л 0 Мурга, Мурга! — викну — Јова пдачним гласом, а во тешко дишући, заненушених уста, пснлажена језика, окрену велпко зелено око но Јову. — Мурга, Мурга! Ileua се мвшала са сукрвнцом. Стражњом иогом луиао је о земљу н вптлао дугим дебелпм репом кроз ваздух, као летп нри жези кад се брапн од мува. Јова легао уза њ, ирнтиска, стеже, с паслоњеном главом ua његов надувен трбух који се надимао. Oceha иод ирстима Мургипе дамаре како играју, тресу се као оно свеже заклано месо. и њему набрекоше жиле, а глас постаде преклињући, сузан, женски: — Мурга, мој Мурга, храинтељу мој, брате мој! — иије викао него је готово шаиутао Јова, обухватив вола за главу. Овај као да се трже, отворн око, погледа унаоколо благо, тренћући, па га поново полако, упола приклопп. II Јова ноче да га милује, стеже, да му глади образе, да ирислања своје грубо поцрнело лице уз његова уста, главу, и осети ua лпцу и ушима пев.у, влагу, осети оне оштре дуге длаке нз Мургине њушке п подбрадице. Био је готов да му удахне живота или да умре са њим, да га загреје својим крупним кошчатпм телом и улије даха; али Мургино око, оно око у коме је Јова гледао читаву бесконачност, зелене ливаде, жута жита и плаво небо, оно око у коме се огледала тишина, строгост и стрпљење, као да се преврну, подиже му се капак и управн се у тамни кров, тамо горе где спавају кокоши, где је лбгло. II изгуби светлоет, сузи се, иена покуља за последњн пут, више крвава но бела, а дрхтави дамарн и немирни реп умнрпше се... Мурга није цркао, не, он је умро, као што је Дана јавила „Мурга умире!“ Кад је Јова устао, рекао би дигао се са мртвачког ковчега неког милога, рођеног. Дана беше села на јарам, покрај кола, и оборила главу. Кад виде мужа, устаде као постпђена, што је седела ту где је он метао своју главу и послушно, ропски, каткад и батинан вукао пуна кола цигаља, песка или хране. У прво време гледаху се обоје чудно, као питајући се шта се то десило, затим он оде горе уз степене, уђе у собу и прући се колико је дуг на миндерлук. Дана улазила, звала га, он ћутао. Кад јој најзад досадило да га једнако зове, знајући шта се у сличним приликама ради, оде до Пејче касапина и сузних очију понуди му Мургу. Оде у бесцење.