Delo

Ч II Ч А - М II Ј А 389 Јову је тргао Станко, дечко из суседства, јављајући му да је чича-Мији зло. Утучен, ногурен, сав умазап балегом по чакшпрама и убрљан по лицу од пене, упути се он чичину дућанчету. Чича-Мија беше у кревету. II обојица се међусобно уплашише чим се сагледаше. Чича-Мија као још впше остарео, као да му се нос још више раширио, а зној већма помрсио и полепио власи. II једном и другом беше стало до излива своје несреће, до олакшавања срцу јадањем... II јадали су се дуго и дуго... Најзад мања несрећа уступи пред већом и Јова се умири да бп могао тешити и гледати старца, који се жалио, како га све болп а највише срце, груди. Позваше и лекара, који сврати иред подне, у путу за болницу. Лекар омален, човек, обријаних бркова и браде — што је реткост за паланку — саже се нри улазу у чича-Мијип дућан, не да не би главу ударио о довратник, већ — како рече Јова доцније — да пе би швапском тиквом извалио врата. Ситне живахне очи сијаху у овог старчића. Мало погурен, несигурна корака приступи чича-Мији и пружи руку да опипа било. Бопик трже руку и одгурну лекара од себе. Овај се нашао у чуду: зове га, а тера га! Тајанствена беху ова два старца у овом тренутку. Један спрам другог, они се пакосно гледаху, један малим, живим, лукавим очима, други упалим, готово бежпвотним. Један мало погурен, с истуреном ногом, обријаном главом, тупим црвенпм голим фратарским лицем, други лежећи на леђима, тешко дишући, зарастао у длаку, сломљен. И тај г.з кревета грозио се овога старца, овог „непријатеља“ и није веровао у његово знање. Зна он још из војске, да је, кад га болела нога, добио кинин, иа му опет није помогло. Убој, па пе помаже, а како ово, где га све боли, срце? А најпосле, шта ми баш овај ћоне зна? Али са ове мпсли чича-Мија пређе на друге, и одједном се лице засија као победом, савлађивањем одвратности; те усиљено рече. — Докторе, мени није нншта, а и да ми је нека 6ољка‘ зар би ме ти као излечио? Него ја сам те звао због друге ствари. Кажи ми молим те — ту као да нешто прогута — молим те — понови, тако ти деце, тако ти Бог помогао и крст, да ли се остаје жив од „галопирајуће“ јектике. Докторе, руку на срце! И ако си Шваба, човек си...