Delo

ЈУТРА II ВЕЧЕРА 397 На то he старац pehn: — Ти сине, оплакујеш једиу ствар, која троструким животом живи, и која нпједан не може изгубити. Један живот ове руже јесте живот јучерашњи, други је живот данашњи, а трећи је живот сутрашњн. — Кажи ми то, оче, другим речима. — Један је живот ове руже у ружама, које су пре ње биле, други је у њој самој, трећи је у р.ужама, које he после ње бити. Кажи ми то, оче, другим речима. — Један је живот ове руже у духу, који ју је гледао пре садашњег њеног откровења, и који је се сад ceha, други је у духу, који је сад гледа, п који he је се сећати. трећи је у духу, који he је гледати у сећању. Дух, који је ову ружу некад гледао и који је се сад ceha, јесте дух провиђења , којп је сад гледа и који he је се сећатп јесте дух откровења; дух, који he је гледати и у провиђењу п у откровењу, јесте дух засићења. — Кажи ми то, оче, другим речима. — Ова ружа чинп део живота нашег духа од тренутка, кад су је очи наше виделе, као што he она чинпти део телесног живота козе, која је обрсти. Наш дух дели живот духа Божјега. Ружа ова отуда пе може умрети док не умре наш дух; наш дух пе може умрети, док не умре дух земљин; дух земљин не може умрети, док не умре дух Божјп. — Кажи ми то, оче, другим речима. — Ова је ружа, сине, пролазпа као ветар и непролазна као Бог. Ова је ружа, сине, пова као јутрошње јутро, и стара као свет. То рекавши отац се наслони на раме сину, и ено их, мали мрави, ено их где одоше. I. Проповед о рату Ходећи кроз живот, мали мрави, чух један разговор, који и вама може страх задати од људи. Пита мали Велизар мајку своју: — Што се тресе земља, мајко моја? За што јече дубраве несвојим гласом? За што је ваздух тако тежак као да га неко збија у земљу, и сунце тако увело, као да је болесно? За што,