Delo

898 Д Е Л () мајко, стада беже с ливада и тице со крпју у своје дупље? За шго, мајко, оца и 6pahe нема данас код куће, н тп, аа што си тп тако бледа? За што су тако горе мирие од јуче, — нп* једннм листом не трепере, као да су у растоиљен метал умочене н охлађепе? За што си тн тако ћутљива, тако тиха; као дух ходиш на врху прстпју; говорн мајко, за што? — За то, што је рат, снне. То људн ратују, — аа то. — То људн ратују, велиш, мајко? Но ue шаићи, мајко, говорп гласннје п јасније. Шта значн то рат, мајко? — То значи, да се људп бпју, сипе. То зпачи, да се људи кољу оним мачем, који пм је Христос доиео, п огшм мачевима, које пн до Христа нп носле нпкад uiije рђа нагрнзала, — вечно сјајним и оточенпм мачевима. — Ха—ха—ха! — насмеја се Велизар. То значи, другпм речима, да човек човеку испупчи врат каоја нилету, и кад се кожа на врату добро затегне, онда човек по човеку заструже ножем, тамо — амо, као ја ио иилету, и кад рскавица загпкриии и кост испод рскавице зазвечи, онда се један човек онружи по земљи, а други остане стојећи нред црвеннм водоскоком, задовољан као ја над закланим пилетом Је ли тако, мајко? Ха — ха — ха! Па зар се од тога сва нрирода уплашила? — Ћути, грозно дете! Рече мајка и здрхта се при том. Ћути, ннје тако. То је коб, која над људским родом висн. * Време пролази, Велнзар расте. Пита мали Теодор, син Велизаров, своју мајку: — Што се тресе земља, мајко моја? За што жене у црнини ходе и нејака деца земљу ору? Где су људи, где је отац, мајко моја!? Зашто се песма нигде не чује и за што старци ходе гологлави? За што се толики свет цео дан око поште тиска? За што ти, мајко, тако често ноћу устајеш, пењеш се на кров куће и гледаш на север, тако дуго на север гледаш одакле долази некакав тутањ и где некакви необични пожари свакотренутно вежу небо са земљом? За што си ти тако бледа, тако ћутљива и тиха; — као дух ходиш на врх прстију; говори мајко, за што? — Зато, што ]е рат, сине. То људи ратују, — за то. — То људи ратују, велиш, мајко? Но не шапћи, говори гласније и јасније. Шта значи то рат, мајко? — То значи, да човек човека оловом решета и огњем палп. А ово значи, да људи настављају занат својих отаца: да својом