Delo

400 Д К Л О п сеСш н Богу за ново стварање. Бог се, сине, uo he уморити у стварању, но људи се чвсто п лако уморе за ново стварање; они само оиаказе, уирљају, раскомадају, разруше, иа онда уморенн, седају на рушевине и с гуслама у рукама као слепцн на нпјацама плачу над прошлошћу и иросе хлеб у Бога. Рат је победа коби, сине, над људскпм родим. — Ах, мајко, какн су бедни људп, с којима hy н ја сутра можда у рат нротнв људп! За што људи не пду у рат протнв кобп? Кад he рат, мајко, значпти победу људског рода над коби? Ах, мајко, тај дан биће од сад цпљ свих мојих жеља н све моје снаге! Ратоватн с људима, мајко, за мене је мала и одвратна и презрпва ствар. 8. Проповед о вечноме сјају Људп веле, мали мрави, нама се допада сјај, оно што се блнста, оно се нама допада. Дај пам то, ако можеш, и ми ћемо бити cpehun, п у нашој cpehii певаћемо и твојој слави и твојој моћи. Досадн нам се гледати пашу земљу, нашу Пепељугу, мрска нам је ова наша Пепељуга, очи нам од ње постају сиве. Г1огледај какве су др.уге звезде! 0, колика је завист наша ирема њиховом сјају и стид од наше Пепељуге! Избави uac, ако можеш од ове завистн која нам вратове поћу криви, и од овог стида којн нам очн дању чини сивим. Дај нам оно, шго се блиста, и ми ћемо бити срећни, и срећа наша биће твој достојан споменик. Тако ми говоре људи и тако раздиру срце Moje једном малом жељом својом која и кад би им се испунила, не бп их ни за мрву учинила срећнијим. А ја им велим: Није рђава жеља ваша, браћо моја, но је рђаво стрпљење ваше. Није рђава жеља ваша, но рђав је разум ваш, који не може да усаветује жеље срца вашег. Јер жеља се ваша рађа са очима вашим. И као што не можете да гледате, а да не вндите, тако не можете, ни да срце имате, а да не желите. Но разум треба да буде тумач и очију и срца. Све што кроз очи у срце улази, нека кроз разум улази, и све што из срца к звездама ходи, нека кроз разум ходи. Не гледајте у звезде, кад грдите Пепељугу, јер ће те их наљутити. Зар не знате, да је Пепељуга еестра њихова? Или