Delo

ЈУТРА II ВЕЧЕРА 401 ако знате, зар мислите, да је међу, звездама мржња као међу вама, и да he се звезде радовати, и вашој грдњи њихове сестре, као што се ви радујете, кад слушате грдњу на .једнога од ваше браће и сестара? Сачекајте и нромислите. Сачекајте хиљаду година и видећете, како се сјај, који ви сад желите претвара у ненео, и како непео, који вам је сад мрзак иочиње спјати. И онда промислите о својој жељи. Наш век није хиљаду година, веле мени људи, и ми не можемо толико да чекамо. Наш век није дуг као век наших праотаца. А ја им велим: Варате се, кад мислите, да не можете сачекати хиљаду година. Варате се, кад мислпте, да су праоци ваши дуже живели него што ви живите. Није могао Бог бити милостивији □рема њима него што је према вама, јер и ви и они подједнако сте деца његова. Ваши праоци живели су хиљаду година телом и крвљу, но за то мисао њихова није била за цео њихов век колико мисао ваша за један дан. Они нису били у стању за хиљаду година преживетн ваш разум, а ви можете разумом својим преживете за дан њихових хиљаду година. Зато и велим, сачекајте хиљаду година, и видећете обрт ствари. Пустите разум свој нека толико сачека, јер он може што крв и тело не могу. Пустите га нека сачека и нека промислш Тако ја велим људима, мали мрави, и ноћу кад људи спавају, ја мислим, да ли сам им добро рекао? И устајем из ностеље и ходим под звезде и питам се, да ли сам им добро рекао? Мали мрави, мали мрави, и вас бих радо упитао: да ли сам им добро рекао? Но гле, ви већ спавате! 9. Проповед о поштовању свачијег убеђења. На пијаци живота, мали мрави, стајаху продавци језика, лицемери, са ногрбљеним леђима и ропском маском па лицу, која скриваше неутољиви аиетит за влашћу. — Шта је дапас у вас на дневном реду? — упитах ихја. Дело, књ. 60. 26