Delo

ЈУТРА II ВЕЧЕРА 409 један краљев син. Једнога дана он је оставио звој краљевски двор и своју жену и пошао, да тражи истину. Нашао ју је овде нода мном. Од тада до смрти је тражно да постапе Бог, но пе Бог као Вишну, или Агни, или Шива, не Бог у телу, у нокрету, у бићу, но Бог ван тела, ван покрета и ван бића. И постао је. Постати Бог за њега је значило ослободити се од бића, искупити се из чаробног круга живота. Но он није желео да буде Бог, који ће над људима владати и коме ће људи храмове подизатп. Људи подижу храм својој мисли, а не његовој. Такву ми бајку, мали мрави, исприча палма својим шумним лишћем једнога жаркога дана. Можете ли поверовати у ту бајку, другови моји? Шта веле ваши скептици? Ја сам одмах иоверовао палмпном причању. Та ми се бајка чинила позната, блиска. 0 мрави, мрави, та то је једна од свакодневних бајки живота. То је бајка о томе, како се мисао људска бори за светлост, како се распиње и страда у тој борби, како племенито гине, и како у другом облику васкрсава. Н. Косан.